Sinkopa - prolazni gubitak svesti

Sinkopa je sindrom koji se definiše kao iznanadni, prolazni gubitak svesti sa nemogućnošću zadržavanja posturalnog tonusa, koji nastaje usled poremećene perfuzije mozga. Retko je posledica cerebralne vazokonstrikcije ili učinka krađe u arteriju subklaviju (subclavian steal fenomen).

Presinkopa predstavlja blaži oblik poremećaja perfuzije mozga, nekada prethodi sinkopi, a javlja se u vidu osećaja nesvestice, slabosti, poremećaja vida, nemogućnosti održavanja uspravnog položaja i predosećaja gubitka svesti.

Tipičnu kliničku sliku sinkope karakteriše: pad krvnog pritiska, bledilo, znojenje, gubitak svesti, bolesnik je nepokretan, disanje je plitko i usporeno, tonus sfinktera je očuvan.

Koji tipovi sinkope postoje?

Postoji veći broj etioloških faktora koji mogu da izazovu sinkopu, ali se oni uobičajeno klasifikuju u tri grupe:

• sinkope srčanog porekla
• sinkope nesrčanog porekla
• sinkope nejasnog uzroka

Srčani uzroci sinkope

• Opstrukcija ili redukcija toka krvi: aortna stenoza, hipetrofična opstruktivna kardiomoiopatija, mitralna stenoza, miksom leve pretkomore, plućna valvularna stenoza, plućna hipertenzija, plućna embolija, tetralogija fallot, akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris, srčana tamponada, disekcija aorte.
• Aritmije:
  
  • Bradiaritmije - bolest sinusnog čvora, AV blok II°, AV blok III°
  • Tahiaritmije - vetrikularna i supraventrikularna tahikardija

Sinkope nesrčanog porekla

• Vazodepresorna sinkopa (kolaps),  
• Situacione sinkope (mikciona,defekaciona,sinkopa izazvana kašljem, gutanjem,fizičkim naporom)
• Lekovima izazvana sinkopa
• Ortostatska hipotenzija (pad krvnog pritiska posle zauzimanja uspravnog položaja)
• Sinkopa usled oboljenja centralnog nervnog sistema
• Sinkopa zbog preosetljivosti karotidnog sinusa

Sinkopa nejasnog porekla

• Javlja se najčešće u mlađem uzrastu, a patofiziološki mehanizam hipotetički se objašnjava poremećajem Bezold-Jarisch refleksa. Ovaj oblik sinkope se može provocirati pomoću HUTT (head up tilt table test).

Uzroci sinkope u procentima

Dijagnoza

Dijagnoza sinkope se postavlja na osnovu:

• Anamneze
• Objektivnog nalaza
• Dopunskih ispitivanja

Pri uzimanju anamneze treba obratiti pažnju na početak sinkope, njenu učestalost, premonitorne simptome kao i provocirajuće faktore.

Objektivni nalaz može da pomogne u dijagnozi specifičnih oblika sinkope. Posebna pažnja treba da se obrati pri pregledu kardiovaskularnog sistema kao i neurološkog pregleda. Epizode sinkope treba razlikovati od epileptičnog napada, tranzitornog ishemijskog ataka, histerične nesvestice, hipoglikemije i drugih stanja koja mogu da dovedu do poremećaja ili kratkotrajnog gubitka svesti.

Pacijenti sa srčanim oboljenjem zahtevaju dalja ispitivanja koja obuhvataju klasičan EKG, ehokardiografski pregled, 24h holter monitoring EKG, a po potrebi i elektrofiziološko ispitivanje. U slučaju da sinkopa, i pored navedenih dijagnostičkih metoda ne bude dokazana, na raspolaganju nam stoji tzv. loop rekorder.

ILR (implantabile loop recorder)

ILR (implantabile loop recorder) je prvi implantabilni sistem za praćenje srčanog rada i snimanje ritma srca. Lekar je u mogućnosti da koristi informacije koje su snimljene i da pronađe moguće smetnje u srčanom radu i nepravilnosti srčanog ritma.

Dovoljno je jednom da ove nepravilnosti u radu srca budu snimljene da bi doktor na osnovu toga mogao da odluči koja terapija će biti najbolja za pacijenta. To je nov metod u kardiologiji za dijagnostikovanje sinkopa nerazjašnjenog uzroka kod bolesnika kod kojih primena standardnih, konvencionalnih testova, uključujući i invazivne, nije bila uspešna.

Reč je o dijagnostičkom aparatu koji se hirurškim putem implantira ispod kože grudnog koša, s elektrodama koje su pričvršćene za kućište aparata i ne zahtevaju endovensko uvođenje. Implantacija je vrlo jednostavna, napravi se rez oko 2cm u međurebarnom prostoru u predelu gde je senzing (osetljivost) najveća (na osnovu amplitude R zubca), najčešće 4 međurebarni prostor.

Beleženje ritma rada srca vrši se neprekidno do najviše 14 meseci, a memoriše spoljnom aktivacijom u vreme simptoma ili automatskim startovanjem unapred setovanog programa za bradikardiju, tahikardiju, odnosno asistoliju.

Pacijent sa sobom nosi poseban aktivator, tako da u slučaju da oseti simtome on sam može inicirati aktiviranje aparata (on u tom slučaju snima EKG i do 45 minuta pre samog događaja). Kontrola ovog uređaja se vrši telemetrijskom metodom pomoću programera koji se koristi i za kontrolu pejsmejkera. Kontrole su u određenim vremenskim intervalima, a po potrebi i ranije (u slučaju simptoma).

U 2008 godini na Klinici za kardiologiju, odeljenja invazivne dijagnostike i pejsmejkera, do sada su ugrađena 2 loop rekordera pacijentima sa sinkopama nejasne etiologije, koje konvencionalnim neinvazivnim metodama nisu dokazane. Kod prvog pacijenta na prvoj kontroli koja je usledila nakon 14 dana od ugradnje (pacijent je došao na skidanje konaca), registrovana je pauza u srčanom radu od 3.8 sec, tako da je postavljena indikacija za ugradnju stalnog pejsmejkera, koji je pacijent i dobio nakon nekoliko dana. Drugi pacijent je još uvek u programu redovnih kontrola.