Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Distonija

Distonija znači gubitak tonusa, napona mišića. Drugi nazivi za generalizovanu distoniju su torziona distonija ili torzioni spazmi.

Uzrok nastanka

Primarna distonija je nasledno oboljenje i može se prenositi autosomno recesivno (nastaje u ranom detinjstvu, brzo napreduje, javlja se samo kod Jevreja) ili dominantno (počinje kasnije, često u adolescenciji, napreduje sporije, javljanje nije vezano za nacionalnost). Simptomatska distonija se može videti kod Wilsonove bolesti, Huntingtonove horeje, Hallervorden-Spatzove bolesti, porođajnih trauma, primene neuroleptika i raznih drugih oštećenja bazalnih ganglija.

Klinička slika

Distonični nevoljni pokreti su relativno spori i dugotrajni tako da se održavaju abnormalni (distonični) položaji tela i/ili ekstremiteta ( uvrtanje). Zahvaćena je muskulatura trupa (aksijalna muskulatura) i muskulatura ekstremiteta. Pokreti su često repetitivni. Kod dystoniae musculorum deformans distonija je generalizovana. Najčešći početni simptom je akciona distonija noge koja se superponira sa voljnim pokretom. Dete povremeno izvrće nogu i stopalo na neprirodan način. Ako ovi pokreti zahvate obe noge hod može da liči na spastičan ili makazast. Nekada se javljaju trzaji ramena ili grimasiranje. Kasnije se uključuju mišići trupa, ramenog i karličnog pojasa. U početku se spazmi (grčevi) javljaju retko, zatim sve češće da bi postali stalni. Mišići glave su takođe zahvaćeni te mogu biti pormećene funkcije govora i gutanja, a može se javiti i blefarospazam (grč kapka). Osim distoničnih mogući su mioklnični trzaji, blaga horeo-atetoza (neusklađeni pokreti) ekstremiteta, tortikolis (krivošija). Hereditarna distonija je progresivna bolest, dok simptomatska nije uvek.  U nekim slučajevima generalizovani distonični simptomi postaju tako česti i teški da su ovakva stanja nazvana distonični status (status dystonicus). Neki od ovih bolesnika zahtevaju veštačko disanje, a nije redak ni letalan ishod.

Lečenje

U mladih bolesnika mora se isključiti distonija koja reaguje na levodopu, dakle mora se primeniti 600 mg levodope tokom najmanje tri meseca. Lečenje antiholinergicima (artane) može biti efikasno ali se mora postići dovoljna doza. U nekim slučajevima korisni su baclofen ili benzodijazepini. U teškim slučajevima baclofen se može davati intratekalno. Povoljni efekti mogu se postići stereotaksičnom operacijom, koja se sastoji iz kriotalamotomije ili hemotalamotomije usmerene na ventrolateralna jedra talamusa, iz palidotomije ili stimulacije paliduma.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 3

  1. Sasa Radojkovic 01.04.2021

    Lecim se u K.C. BG. vec skoro 6 god.od disonija alia,tortikplis G24,3...!Posle primene prve doze botulina,bilo mi je jos gore!Posle sest meseci sam primio vecu dozu botulinskog toksina,gde mi je bilo za nekoh 20-30% bolje...!Nakon toga bilo je i uspona i padova,vise padova,nego uspona!2-3 puta mi je mozda bilo bolje nekih 60-75%.To je bilo krajem 2017-18'.!Posle toga nista,na moju zalost,kao da ne primam botulin...Primao sam do 1000 jedinica i nista,do dana danasnjeg,cak jos mi je i gore kada primim injekcije botulina!!Ne znam sta je i kako je,i kako ce biti,samo znam da sam trećina coveka od kad mi se to desilo...Imao sam tacno 35 god.kad mi se to desilo,danas imam 41 god. i mnogo je tesko ziveti sa tom bolescu...Upoznao sam dosta ljudi sa istom bolescu,nekima je ok. "kao", nekima ne i tako...Ko ne zna za ovu bolest,samo moze pricati i nista vise,toliko od mene,hvala na razumevanju!🙂🙁


  2. Dragan Markovic 31.03.2010

    Nevoljnim pokretima se u klinickom centru srbije - klinika za neurologiju bavi prof dr marina svetel koja je i rukovodilac laboratorije za botulinski toksin.


  3. biljana 08.07.2009

    Distonija cervikalis je naod moje 16 godišnje ćerke, koju dobija 2005 godine u Skoplju. Glavu lako okreta levo-desno i unazad, ali unapred teže i vrhom brade ne može dotaći torzo. U grbnom delu, ispod desne lopatice postoji tačka u kojoj u odregjenim okolnostima oseća bol. Iste godine je bila pelcovana botoxom u vratnom mišiću, ali čini mi se u pogrešnom, jer benefit nije osetila. Znam da je ovo i suviše oskudan opis, ali za početak je nadam se dovoljan. Kome da se obratimo u Beogradu da bi kontrolisali njeno današnje stanje? Hvala unapred.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460