Giht je metaboličko oboljenje koje se
manifestuje pojavom akutnog
artritisa sa recidivima, pojavom tofusa
i kod nelečenih bolesnika pojavom hronične uratne artropatije. Bolest
je posledica taloženja kristala mononatrijum - urata. Takođe je prisutna
i hiperuratemija i hiprurikemija. U pojedinim slučajevima nastaju i
bubrežni kamenci ili taloženje urata u srži bubrega.
Ova bolest se deli u dve kategorije:
Ova bolest se deli u dve kategorije:
- primarni giht, nastaje kao posledica hiperuratemije nepoznate ili genetske prirode
- sekundarni giht, nastaje zbog hiperuratemije poznate etiologije
Učestalost
Od ove bolesti uglavnom obolevaju muškarci,
što potvrđuje i podatak da samo 5% žena oboli od gihta i to najčešće
u menopauzi. Kod muškaraca bolest se najčešće javlja tek nakon četvrte
decenije života.
Uzrok nastanka
U velikom broju slučajeva uzrok nastanka
ovog metaboličkog poremećaja je nepoznat. Kristali koji se gomilaju
su soli mokraćne kiseline, koja u organizmu nastaje kao krajnji produkt
metabolizma purina. Purini nastaju iz hrane, metabolizma nukleinskih
kiselina u ćelijama ili biološkom sintezom. Nagomilavanje soli mokraćne
kiseline nastaje ili zbog povećanog stvaranja ili smanjenog izlučivanja.
Kod većine bolesnika oba uzroka u poremećaju metabolizma su prisutna.
Klinička slika
Giht počinje naglo, obično u toku noći,
sa izuzetno jakim
bolom u zglobu, toliko jaki da bolesniku i dodir pokrivača
pobuđuje izrazitu bolnu senzaciju. Najčešće je zahvaćen samo jedan
zglob, obično
zglob nožnog palca, mada izuzetno bolest može početi
i na dva ili više zglobova. Oboleli zglob daje jasnu sliku zapaljenskog
artritisa, gde dominira
otok, zategnuta, sjajna koža, jako crvene boje.
Ponekad se zbog inflamatornog procesa u zglobu, javlja i povišena telesna
temperatura i drhtavica. Ovaj zapaljenski proces traje do dve nedelje,
a nakon toga potpuno prolazi. Kulminaciju dostiže u prvih 24 sati.
U toku faze mirovanja bolesti, bolesnik nema nikakve zglobne tegobe,
ali je prisutna hiperuratemija. Bolest se ponovo javlja unutar prve
godine od prvog ataka i obično zahvata isti zglob kao prethodni put.
Postoje određeni faktori koji ubrzavaju ili podstiču ponovno pojavljivanje gihta. To su pre svih gurmanski obrok i konzumacija alkohola, a naročito uzimanje hrane bogate purinima (riba, iznutrice). U nekim slučajevima kao provocirajući faktor mogu biti i hirurška intervencija, uzimanje nekih lekova (salicilati i salidiuretici), naglo mršavljenje, povrede, itd. Ako se giht pravilno terapijski ne tretira, vremenom prelazi u hronični oblik koji se karakteriše pojavom potkožnih i kostnih tofusa, kao i hronične uratne artropatije.
Tofusi predstavljaju karakterističnu izbočinu na koži, nastalu uled višegodišnje nelečene bolesti, a kao posledica taloženja urata u hrskavici, sinoviji zglobova, tetivama, šaci, prstima šake, kolenima, pa čak i na ušnim školjkama. Tofusi su karakteristične bele kvržice, koje mogu ulcerisati i tada se iz njih luči beličasta masa urata. Oko 20% bolesnika ima prisustne bubrežne kamenčiće. Uratna nefropatija se obično ispoljava tek nakon nekoliko godina bolesti i u početku je praćena blagim simptomima, ali kasnije napreduje i dovodi do bubrežne insuficijencije, koja je uzrok smrti oko 25% bolesnika sa gihtom.
Postoje određeni faktori koji ubrzavaju ili podstiču ponovno pojavljivanje gihta. To su pre svih gurmanski obrok i konzumacija alkohola, a naročito uzimanje hrane bogate purinima (riba, iznutrice). U nekim slučajevima kao provocirajući faktor mogu biti i hirurška intervencija, uzimanje nekih lekova (salicilati i salidiuretici), naglo mršavljenje, povrede, itd. Ako se giht pravilno terapijski ne tretira, vremenom prelazi u hronični oblik koji se karakteriše pojavom potkožnih i kostnih tofusa, kao i hronične uratne artropatije.
Tofusi predstavljaju karakterističnu izbočinu na koži, nastalu uled višegodišnje nelečene bolesti, a kao posledica taloženja urata u hrskavici, sinoviji zglobova, tetivama, šaci, prstima šake, kolenima, pa čak i na ušnim školjkama. Tofusi su karakteristične bele kvržice, koje mogu ulcerisati i tada se iz njih luči beličasta masa urata. Oko 20% bolesnika ima prisustne bubrežne kamenčiće. Uratna nefropatija se obično ispoljava tek nakon nekoliko godina bolesti i u početku je praćena blagim simptomima, ali kasnije napreduje i dovodi do bubrežne insuficijencije, koja je uzrok smrti oko 25% bolesnika sa gihtom.
Dijagnoza
Za postavljanje dijagnoze koristi se
karakteristična klinička slika i nalaz povišenih vrednosti mokraćne
kiseline u krvi i urinu.
Lečenje
Terapijski pristup bolesti kreće se
u dva pravca. Lečenje artritisa i lečenje hiperuratemije. Neophodno
je što ranije započeti tretman artritisa, zbog zapaljenskog procesa
u zglobovima, i u slučaju pravovremene terapije bolest se brzo smiruje.
Medikamentozno se primenjuju nestereoidni antiinflamatorni reumatici
u maksimalnoj dozi, najčešće indometacin u vidu kapsule i to 200
mg dnevno podeljeno u tri ili četri doze. Preporučuje se uvođenje
u terapijski tretman specifičnog preparata za gihtični artritis, kolhicina.
Kolhicin se u vidu tableta daje 0,5 mg na 1-2 sata do smirenja artritisa ili do pojave gastrointestinalne intolerancije, ali ne više od 8 puta dnevno. Svim obolelim od gihta preporučuje se pravilan higijensko-dijetetski režim, sa akcentom na smanjenje masti, hrane bogate purinom i alkohola. Takođe se savetuje što veći unos tečnosti, kao prevencija nastanka bubrežnih kamenčića. U težim oblicima bolesti preporučuje se uključivanje u terapiju lekova koji koriguju metabolički poremećaj (urikozurici i urikosupresori). Dugoročno uzimanje ovih lekova koriguje hiperuratemiju, sprečava ponovni nastanak artritisa i stvaranje hroničnih promena. Ukoliko postoje tofusi, dovode do njihovog rastvaranja i nestanka. Terapija gihta traje čitavog života.
Kolhicin se u vidu tableta daje 0,5 mg na 1-2 sata do smirenja artritisa ili do pojave gastrointestinalne intolerancije, ali ne više od 8 puta dnevno. Svim obolelim od gihta preporučuje se pravilan higijensko-dijetetski režim, sa akcentom na smanjenje masti, hrane bogate purinom i alkohola. Takođe se savetuje što veći unos tečnosti, kao prevencija nastanka bubrežnih kamenčića. U težim oblicima bolesti preporučuje se uključivanje u terapiju lekova koji koriguju metabolički poremećaj (urikozurici i urikosupresori). Dugoročno uzimanje ovih lekova koriguje hiperuratemiju, sprečava ponovni nastanak artritisa i stvaranje hroničnih promena. Ukoliko postoje tofusi, dovode do njihovog rastvaranja i nestanka. Terapija gihta traje čitavog života.
Prognoza
U slučaju da se bolest javi kod mladih
osoba, prognoza je lošija, jer su ponovni ataci bolsti čestiji, vrednosti
uratemije više, češći su tofusi i promene na bubrezima, a ako se
bolest ne leči dolazi do nastanka invaliditeta. Od pre pola decenije
od kada se u terapiju uvode novi lekovi koji smanjuju količinu mokraćne
kiseline u krvi, broj bolesnika sa hroničnim promenama je u stalnom
padu, a takođe je u stagnaciji i broj bolesnika koji umiru zbog oštećene
funkcije bubrega.
Povezani tekstovi:
Ukoliko osećate hroničan bol u leđima, jutarnju ukočenost, i...
Ponekad nakon snažnog direktnog uticaja masnog tkiva na kole...
Dnevne aktivnosti, kućnih obaveza i posla, mogu biti veoma z...
Mešovita bolest vezivnog tkiva (MBVT) predstavlja sindrom ko...
Već godine imam probleme sa gihtom, sada mi se proširilo na više zglobova šaka, koljeno, palac na nozi... Pio sam arcoxiu 120 mg, postao sam alergičan na nju. Da li da pijem Indometacin i koliko dnevno? Pijem i Alupurinol 100 mg ali mi je mok. kiselina uvijek preko normale, pijem i terapiju protiv visokog krvnog pritiska. Da li te tablete sa diuretikom mogu drzati mokraćnu kiselimu povećanu? Hvala.
Jovana i mene isto zanima otac ima na svakih 10 dana napade a pije alopurinol,sada ne znam da li za vreme napada sme da pije ili ne
Postovanje, moj otac je vec par meseci na terapiji Alopurinolom 100mg, pored toga pije i Valsacombi 80mg/12,5mg ujutru i Valsacor 80 mg uvece. Međutim, na 10 ak dana ima ponovljene napade gihta, molim vase misljenje, da li su ovi lekovi kompatabilni sa Alopurinolom? Hvala
Poštovani, vučem giht već 6 - 7 godina i ne koristim lek Aluporinol koji mi je prepisan. Mokraćna kiselina u krvi je konstantno iznad normale oko 450 do 500. Napad osetim 2 dana ranije kao neki čudan osećaj u skočnom zglobu. Tada krenem da koristim lek ali naravno kasno. Kontrolisao sam bubrege više puta i za sada osim peska koji je prisutan nema ozbiljnijih problema. I da, zaključak jeste da kada je jetra opterećena npr. kontinuiranim unosom crvenog mesa, iznutrica i prerađevina (salama, kobasica, pršuta...) pasulja, mahunarki generalno, belog vina ili neke druge vrste alkohola često sledi napad gihta. Da bolan je i prva nedelja je prilično bolna a u sledećoj nedelji se povlače simptomi. Ono što sam primenjivao jeste hlađenje upaljenog zgloba, nakon 3 dana masaža zgloba (malo jača do suza kako bi se razbili kristali nahvatani na kostima i tetivama), prvo se drži led oko pola sata, zatim se vrši masaža Voltaren gelom koji greje i otvara pore a zatim utrljavanje Biofreeza par minuta. Ono što je jako važno jeste i da se sve vreme napada kao što je spomenuto u tekstu, pije što više tečnosti i da se ekstremitet zahvaćen gihtom drži podignut što je duže moguće a posbno noću tokom sna kako bi ujutru bilo lakše. Eto toliko od mene i definitivno mora da se menja način života a posebno ishrane (što više povrća, meso belo pileće, bela riba a što manje crvenog mesa i iznutrica). Držte se i probajte sa menjanjem dok ne dodjemo do tačke gde je povratak na normalu mnogo teži.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke