Ženski infertilitet

Infertilitet ili neplodnost se definiše kao nemogućnost ostvarivanja trudnoće u toku godinu dana normalnih seksualnih odnosa (bez korišćenja kontraceptivnih sredstava). Neplodnost je intimni problem bračnog para. To je težak i ozbiljan medicinski i socijalni problem, jer u oko 50% slučajeva postoje nelečiva oštećenja reproduktivnih organa. Oko 15% bračnih parova u plodnom dobu je sterilno. Muški faktor neplodnosti je uzrok u 45%, ženski u 45%, a u 10% slučajeva, oboje su odgovorni.

Uzroci

Uzroci neplodnosti ili smanjene plodnosti su brojni i mogu biti muški, ženski, kombinovani i neobjašnjeni faktrori infertiliteta.

Muški faktori: smanjeno ili potpuno odsustvo produkcije spermatozoida, abnormalna funkcija spermatozoida, varikocela, životne navike, hormonski poremećaji, defekti hromozoma, defekti u reproduktivnom sistemu nastali tokom fetalnog razvoja, imunološki problem

Uzroci ženskog steriliteta: Ekstragenitalni uzroci - endokrinološki metabolički psihogeni imunološki itd

Genitalni su podeljeni po lokalizaciji na vaginalne, cervikalne, uterusne, tubarne i ovarijalne.

Vaginalni faktor - prisutan u oko 5% slučajeva. To mogu biti mehaničke prepreke, loša tehnika koitusa, zapaljenja, kongenitalne malformacije.
Cervikalni faktor je zastupljen u 20% slučajeva i na prvom mestu su zapaljenja. Jedan od osnovnih razloga zašto u pristupu infertilnim parovima u tretmanu, dijagnostici, lečenju se polazi od bakteriološke situacije, od vaginalnih i cervikalnih briseva i proverava se prisustvo bilo kakve infekcije (od banalne infekcije, mikoplazme, hlamidije, ureaplazme) je da njihovo izlečenje, sa jedne strane smanjuje jedan od mogućih razloga infertiliteta, a sa druge strane je neophodan uslov za brojne dijagnostičke procedure (HSG, laparoskopija, histeroskopija, itd). Drugi faktori su razni tumori (polipi, miomi) i imunološki faktori.
Uterusni faktor je prisutan u 10% slučajeva.Na prvom mestu su to tumori materice odnosno miomi, onda adenomioza, polipi, uterusne sinehije, kongenitalne anomalije.
Ovarijalni faktor je prisutan u 20% - 25% infertilnih žena. Ovarijalni faktor se najčešće javlja kod endometrioze, onda kod endokrine disfunkcije u okviru čitave osovine hipotalamus - hipofiza - jajnik, kod zapaljenja, PCO, tumori, aberacija seks hromozoma.
Tubarni faktor je ubedljivo najzastupljeniji u 45% - 50% infertilnih žena. Kao etiološki razlog na prvom mestu su zapaljenja. Od zapaljenja najčešća su zbog seksualno prenosivih bolesti (gonokok i halmidija na prvom mestu). Hlamidijalna infekcija ne mora davati nikakve kliničke simptome, cervikalni faktor nije toliko značajno promenjen, a najveći problemi nastaju na nivou tuba. Mikoplazma i ureaplazma se takođe povezuju, ali još uvek ne postoje definitivni dokazi da su ono u tesnoj vezi sa nastajanjem infertiliteta, međutim pravilno i detaljno ispitivanje podrazumeva i njihovu dijagnostiku.

Na drugom mestu je endometrioza. Ona je oboljenje za koje je karakteristično da za sobom povlači infertilitet i da sam infertilitet nije u skladu sa promenama na koje se na nailazi. U uzrocima tubarnog faktora su adhezije koje mogu nastati postoperativno ili posle upala. Intrauterina kontracepcija je takođe značajan faktor u nastajanju tubarnog steriliteta. Tu se nalazi ona grupa žena koja je imala postaplikacione komplikacije kod kojih je posle plasiranja IUD došlo ili do produženog krvarenja ili do infekcije ili težih komplikacija u smislu perforacije. Ovde još spadaju nodozni istmični salpingitis, ektopična trudnoća itd.

Dijagnoza

Postkoitalni test ukazuje na neslaganje između partnera jer se zasniva na interreakciji između sperme i cervikalnog mukusa. Izvodi se 1 - 3 dana pre ovulacije, što se određuje folikulometrijom, a 2 - 12 časova posle odnosa. Pozitivan test podrazumeva da cervikalni mukus pokazuje adekvatne karakteristike za ovulatorni period, da je pisutan fenomen papratizacije, da ima rastegljivost veću od 5 cm i da u njemu postoji najmanje 5 progresivno pokretnih spermatozoida na jednom vidnom polju.
Drugi test koji se koristi je kontakt sperma - mukus, gde spermatozoidi treba da pokažu progresivno kretanje i treba da prođu 2 cm u muku sa 1 sat.

I jedan i drugi test govore o postojanju izvesne problematike, nepovoljne cervikalne sredine i eventualno imunoloških problema, pa je to indikacija za traženje antispermatozoidnih antitela.

Bazalna telesna temperatura - je već napušten metod jer je krajnje nepouzdan.
Serumski nivo progesterona - gde vrednosti veće od 10 nmola/L potvrđuju da se ovulacija dešava.
Endometrijalna biopsija - odnosno prisustvo sekretorne histološke slike u drugoj fazi ciklusa.
Uterusni faktor se ispituje ultrazvučno. Dobijaju se informacije, o veličini, građi, položaju materice, prisustvo tumora, njihova veličina i lokalizacija itd.
HSG (histerosalpingografija) izgled, veličina, eventualne anomalije se najbolje dijagnostikuju ovom metodom. Indikacije za HSG je na prvom mestu infertilitet. Kontraindikacije su sva febrilna stanja, akutne i subakutne upale spoljašnjih i unurašnjih genitalnih organa i graviditet. Ukoliko se na HSG pronađu bilo kakve promene, histeroskopija može da reši brojne promene u uterusu.
Novija metoda je scintigrafija tuba, gde se obeleženi radiomarkeri prate i na osnovu toga se zaključuje o prolaznosti jajovoda.
Može se raditi i laparoskopija i laparotomija u smislu totalne evaluacije. Ona je ne samo dijagnostička već i terapijska metoda različitih patoloških stanja (ciste, endometrioza, miomi, adhezije

Lečenje

Lečenje može biti konzervativno (persuflacija, uterotubarne instilacije medikamenata, medikamentozni tretman - antibiotici, hormoni, klimatski tretman, balneološki tretman); hirurško (korektivni zahvati kod anomalija, odstarnjivanje tumora, priraslica) i kombinovana (kombinacija medikamentoznog, klimatskog i drugih lečnja koji se nadovezuuju na hiruršku korekciju). Ako su druge metode bez uspeha, primenjuje se “in vitro” fertilizacija.

Ukoliko imate poteškoće sa začećem, zakažite pregled kod ginekologa: