Višeplodna trudnoća

Istovremeni razvoj više od jednog ploda u materici žene naziva se višeplodnom ili višestrukom trudnoćom. Materica žene je podešena za razvoj jednog ploda, pa je višestruka trudnoća kod čoveka veoma retka.

Postoji nekoliko razloga koji uzrokuju višeplodnu trudnoću: nasledne osobine, rasa, broj prethodnih trudnoća - ako ste već imali višeplodnu trudnoću, velika mogućnost je da i drugi put dobijete blizance, kasnija trudnoća - žene koje zatrudne u kasnijim godinama, imaju veće mogućnosti za višeplodnu trudnoću, lečena neplodnost - lečenje neplodnosti lekovima i medicinski potpomognuta oplodnja često rezultuju višeplodnom trudnoćom.

Mehanizam nastanka

Višestruka trudnoća može da se razvije iz jedne ili iz više oplođenih jajnih ćelija. Prema tome reč je o jednojajčanoj ili višejajčanoj trudnoći. Jednojajčani blizanci se mnogo ređe sreću od dvojajčanih. Jednojajčana višeplodna trudnoća nastaje razdvajanjem i samostalnim daljim razvojem prvih ćelija nastalih deobom oplođene jajne ćelije. Ako deoba ovih ćelija zakasni, te se desi na početku druge nedelje od oplođenja, onda se formiraju srasli (sijamski) blizanci, a ako se javi još kasnije, rađaju se nepotpuno razdvojene nakaze (dve glave na jednom trupu).

Blizanci se mogu razviti oplođenjem dveju jajnih ćelija sazrelih u svakom jajniku žene. U tom slučaju ovulacija nastupa istovremeno na oba jajnika i na svakom od njih nalazi se po jedno žuto telo. Blizanačka trudnoća može takođe da se javi i posle oplođenja dveju jajnih ćelija sazrelih u dva posebna folikula na samo jednom jajniku. U tom slučaju na tom jajniku postoje dva odvojena žuta tela. Najzad, što je i najčešće, blizanačka trudnoća nastaje oplođenjem dveju jajnih ćeija sazrelih u istom mešku. Tada se na jednom od jajnika nalazi samo jedno žuto telo.

Kod višeplodne trudnoće smatra se da dve ili više jajnih ćelija koje učestvuju u oplođenju potiču od iste ovulacije i bivaju oplođene u jednom polnom aktu.

Pod superfekundacijom se podrazumeva oplođenje dveju ili više jajnih ćelija oslobođenih iz jajnika u toku jedne ili jednovremenih ovulacija, ne pri jednom već u toku dva ili više naknadnih koitusa. Pod superfetacijom podrazumeva se oplođenje dveju ili više jajnih ćelija oslobođenih iz jajnika u toku više ovulacija koje se doigravaju u vremenskom pogledu jedna za drugom sukcesivno, u jednom ili više menstruacionih ciklusa. Kod čoveka iako se teorijski ne mogu isključiti, do sada ni jedna ni druga pojava nisu dokazane.

Višejajni blizanci mogu biti istog ili različitog pola i oni ne liče mnogo jedan na drugog. Oni, u stvari i nisu pravi blizanci jer ne potiču iz iste jajne ćelije. Pre se mogu smatrati braćom koja se slučajno istovremeno razvijaju u materici. Višejajni blizanci zbog toga imaju posebne posteljice i podvojene horione i amnione.

Jednojajni blizanci su uvek istog pola i izvanredno liče jedan na drugog, mogu imati i posebnu placentu sa posebnim plodovim ovojcima.

Kod jednojajnih blizanaca može da se desi da se jedan blizanac razvija na račun drugog i da postoji velika razlika u težini. Manji plod nekada može da ugine i da se pod pritiskom živog većeg blizanca priljubi uz zid materice u vidu manje ili veće ploče. Tada se naziva fetus papiraceus.

Tok trudnoće

Tok višeplodne trudnoće u suštini se vrlo malo razlikuje od toka obične trudnoće. Ipak, kod višeplodne trudnoće se, kao posledica većeg opterećenja organizma trudnice, češće zapažaju simptomi ranih graviditetnih toksikoza u početku trudnoće. Žena obično teže nosi i češće pati od trudničkog povraćanja. I kasnije, u drugoj polovini trudnoće, nije retko da takve trudnice pate od graviditetnih toksikoza: imaju češće i izraženije otoke i proširene vene na nogama, krvni pritisak je često povišen, lakše obolevaju od preeklampsije i eklampsije. Osim toga trudnice sa višeplodnom trudnoćom, usled znatno povećanog intrauterinog sadržaja, često imaju osećaj rastezanja trbuha i teškoće pri disanju.

Učestalost pobačaja znatno je češća kod višestruke nego kod jednostruke trudnoće. Ali iako ne dođe do pobačaja, višestruka trudnoća se obično ne iznese do kraja, pa se porođaj ponekad dešava pre roka, te su deca često nedonesena, odnosno nezrela i manje sposobna za vanmaterični život. Ali ne treba izgubiti iz vida da višeplodna trudnoća može proticati bez ikakvih komplikacija, pa čak i bez subjektivnih smetnji i teškoća.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda a vrlo lako potvrđuje ultrazvukom.

Porođaj blizanačke trudnoće

Kod blizanačke trudnoće porođaj se odvija tako što se najpre spontano prekine vodenjak prvog ploda, pa se posle toga rodi prvi plod, zatim se otvori vodenjak drugog ploda i rodi se drugi plod i najzad bivaju izbačeni posteljica i ovojci oba ploda. U toku istiskivanja plodova, da bi se oni zaštitili od povreda, treba bez obzira na to što nisu veliki, načiniti opsežnu epiziotomiju. Posle porođaja usled sklonosti ka atoniji materice, treba porodilji ubrizgati uterotonična sredstva intramuskularno ili po potrebi intravenski. Carski rez kod blizanaca vrši se retko, i to samo ako za to postoje akušerske indikacije.