Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Ass. dr Nikola Panić: Rak debelog creva

Sve dok ne počnemo da na vreme reagujemo na simptome koji ukazuju na to da postoji neki problem, statistika koja nas svake godine užasava kada je karcinom debelog creva u pitanju nema izgleda da će se popraviti. O bitnosti preventive, reagovanja na simptome, ali i kako izgleda kolorektalni karcinom i proces lečenja, pričali smo sa ass. dr Nikolom Panićem, iz Kliničko-bolničkog centra „Dragiša Mišović“.

U riziku da obole od karcinoma debelog creva su - svi

Kolorektalni karcinom danas predstavlja četvrtu najučestaliju malignu bolest u svetu i treći malignitet po ukupnoj smrtnosti. Podaci za prethodnu godinu koji se odnose na celu planetu pokazuju da je nа svakih 100.000 osoba, 15,6 u toku 2020. razvilo kolorektalni karcinom. Podaci koji se odnose na našu zemlju su još dramatičniji, čak 476 osoba u Srbiji na svakih 100.000 je u toku prethodne godine obolelo od kolorektalnog karcinom. Imajući ove brojeve u vidu jasno je da su u riziku apsolutno svi ali ipak postoje grupe u populaciji u kojoj je ovaj rizik veći u odnosu na ostale.

Kako ass. dr Nikola Panić navodi, rizik raste sa godinama. Prosečno životno doba u kome nastaje kolorektalni karcinom je 68 godina za muškarce i 72 za žene. Iz toga proizilazi da je rizik pre svega veći u starijoj populaciji. Međutim, poslednjih decenija primetan je trend povećanja učestalosti ove bolesti kod mlađih osoba.

Takođe, rizik je višestruko veći i kod individua čiji je rođak prvog stepena bolovao od kolorektalnog karcinom, naročito ako se bolest javila u dobi ranijoj od 50 godine. Čak 20 posto obolelih od kolorektalnog karcinoma ima najmanje jednog bliskog rođaka koji je takođe bolovao od ove bolesti. Sa druge strane prisustvo drugih stanja i bolesti kao što su svima dobro poznati kolorektalni polipi ali i zapaljenske bolesti creva, zatim karcinomi jajnika, dojke i uterusa, višestruko povećavaju rizik od nastanka kolorektalnog karcinoma.

I na kraju, nastanku ove bolesti doprinose i faktori povezani sa lošim životnim navikama kao što su gojaznost, fizička neaktivnost, ishrana bogata crvenim mesom a siromašna svežim voćem i povrćem, pušenje cigareta i konzumiranje većih količina alkohola.

Kolorektalni karcinom je agresivna maligna bolest

Kolorektalni karcinom predstavlja agresivnu malignu bolest koja nastaje na sluznici debelog creva i rektuma, i u toku svog razvoja zahvata najpre dublje slojeve zida creva i bliske limfne čvorove da bi se u konačnici raširila i na udaljene limfne čvorove i zahvatala i druge bliske i udaljene organe. U toku svog rasta kolorektalni karcinom dovodi do poremećaja funkcionisanja samog creva izazivajući suženje njegovog lumena i otežavajući a ponekad i poptuno onemogućavajući prolazak fecesa. U uznapredovalim fazama bolesti, tumor usled svog širenja može dovesti i do poremaćaja funkcionosanja okolnih organa ali i onih na kojima se formiraju udaljenje metastaze kao što su jetra i pluća. Sve u svemu kolorektalni karcinom jeste ozbiljan zdravstveni problem koji, ako se kasno otkrije i neadekvatno leči postaje životno ugoržavajući.

Takođe, stadijum karcinoma debelog creva nam daje informacije o stepenu uznapredovalosti bolesti. Postoji više različitih klasifikacija kojima se karcinomi debelog creva grupišu prema stadijumu. Sve one u obzir uzimaju nivo zahvaćenosti zida samog creva malignim procesom, prisustvo bolesti u bliskim i udaljenim limfnim čvorovima kao i prisustvo ili odsustvo udaljenjih metastaza. Praktični značaj ovakve podele je u adekvatnom izboru terapijskog pristupa kao i praćenja posle lečenja.

Postavljanje dijagnoze

Kako doktor Panić navodi, ono što je najbitnije za pravovremeno postavljanje dijagnoze kolorektalnog karcinoma je pre svega da pacijenti ne ignorišu svoje simptome. Simptomi kao što su bolovi u trbuhu, smena zatvora i prolivastih stolica, lažni pozivi na pražnjenje, stolica po svom izgledu „uska kao olovka“ i pojava krvi u stolici trebalo bi od strane pacijenta da budu shvaćeni ozbiljno kako bi na vreme bili predočeni lekaru. Potom će uslediti jedan niz dijagnostičkih postupaka u smislu labortorijskih analiza i snimanja različitim radiološkim metodama.

Sipmtomi
Ne ignorišite simptome.

Svakako, zlatni standard u postavljanju dijagnoze karcinoma debelog creva suvereno drži kolonoskopija. Ovim endoskopskim pregledom, kojim se vizuelizuje sluznica debelog creva, moguće je ne samo otkriti i bioptirati tumorske promene u samom crevu već neke od njih i poptuno ukloniti. Kada patolog potvrdi, pregledom patohistološkog uzorka, da je u pitanju karcinom debelog creva dijagnoza je postavljena. Potom su često potrebna dodatna snimanja kompijuterizovanom tomografijom (CT-om) i/ili magnentom rezonancom a ponekad i visoko specijalizovanim metodama kao što je PET skener, kako bi se upotpunila dijagnostika i adekvatno odredio stadijum bolesti.

Lečenje zavisi od stadijuma bolesti i samog pacijenta

Kolorektalni karcinomi se danas leče kombinacijom hirurških tehnika, hemoterapije i radioterapije, ali i novijih metoda kao što je biološka terapija. Koja kombinacija navedenih prisutpa koji su nam dostupni će biti upotrebljena zavisi pre svega od stadijuma bolesti ali i od osobenosti vezanih za samog pacijenta kao što je njegovo opšte stanje, pridružene bolesti i slično.

Treba napomenuti da se karcinomi debelog creva u svojoj najranijoj fazi danas mogu uspešno uklanjati i endoskopski.

Ono što je važno je da se sami ciljevi lečenja razlikuju od grupe do grupe pacijenata u zavisnosti od toga kakav ishod možemo očekivati. Iako je potuno izlečenje uvek najželjeniji ishod, ono nekada nažalost nije moguće, i relaističniji ciljevi se usmeravaju ka prolongiranom preživljavanju i povećanju kvaliteta života. Da bismo se odlučili za najsvrsishodniji pristup potrebno je pre otpočinjanja lečenja uraditi adekvatnu dijagnostiku kako bismo tumor pravillno klasifikovali i na osnovu toga doneli odluku o lečenju, u najboljem interesu pacijenta.

Prognoza za ozdravljenje

Ukupno petogodišnje preživljavanje obolelih od kolorektalnog karcinoma u svetu danas iznosi oko 64 posto. To znači da je od 100 obolelih njih 64 biti i dalje živi pet godina od postavljanja dijagnoze. Ovaj pokazatelj se značajno razlikuje u odnosu na stadijum u kome je sama bolest otkrivena. Dok je petogodišnje preživljavanje kod onih kod kojih je bolest otkrivena u najranijoj fazi čak 90 odsto, kod onih kod kojih su u u momentu dijagnoze prisutne udaljene metastaze pretogodišnje preživljavanje je samo 14%. Kada se uzme u obzir da se samo oko 39 posto pacijenata dijagnostikuje u najranijoj fazi razvoja bolesti jasno je koliki uticaj rano otkrivanje ima na ishod lečenja. U tom kontekstu treba naglasiti važnost screening kolonoskopskih pregleda radi ranog otkrivanja karcinom debelog creva. Oni ne samo da omogućavaju da se bolest otrkije u najranijoj fazi kada još uvek ne daje simptome nego nam pružaju mogućnost da u toku pregleda uklonimo sve one promene koje se popularno nazivaju polipima koje predstavljaju preteču nastanka kolorektalnog karcinom i na taj način sprečimo da do razvoja bolesti uopšte i dođe.


Podeli tekst:

Ass. dr sci. med. Nikola Panić je specijalista interne medicine i subspecijalista gastroenterologije iz Beograda.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460