Gojaznost je, naravno, jedan od glavnih medicinskih problema, ali to postaje sve više veliki socijalni problem. Kada količina kalorija unesenih u organizam prekorači količinu potrošene energije, telo skladišti višak kalorija u ćelije masnog tkiva.
Ranije se gojaznost, uz pušenje, smatrala najrizičnijim faktorom za nastanak mnogih bolesti, kao sto su kardiovaskularne, dijabetes i druga metabolička oboljenja. Danas, gojaznost tretiramo kao jedan poseban medicinski entitet, koji mora biti lečen i zaustavljen, u protivnom može imati nesagledive posledice po zdravlje ljudi.
Ranije se gojaznost, uz pušenje, smatrala najrizičnijim faktorom za nastanak mnogih bolesti, kao sto su kardiovaskularne, dijabetes i druga metabolička oboljenja. Danas, gojaznost tretiramo kao jedan poseban medicinski entitet, koji mora biti lečen i zaustavljen, u protivnom može imati nesagledive posledice po zdravlje ljudi.
Epidemiološki status
Ako pogledamo prevalencu gojaznosti u Evropi, većina zemalja ima stopu od preko 15 odsto i ako se ovakav trend nastavi, u skorije vreme možemo da očekujemo dvostruko uvećanje procenta gojaznih, i to je zaista jedan veliki problem. Ono što je posebno zabrinjavajuće je činjenica da u visoko razvijenim zemljama sve je veći broj gojaznih iz nižeg ekonomskog staleža.
Uzročnik
Najvažniji uzroci su kulturološki uticaji na navike u ishrani i telesnu aktivnost. Istraživanja pokazuju da su slatki napici i voćni sokovi glavni krivci gojaznosti kod mladih. Deca su posebno podložna uticaju TV-a i video igara, dok kultura i obrazovni sistem nude vrlo malo alternativa. Vreme odmora i rada sve se više provodi u mirovanju, jer se ljudi koristeći automobile, gledajući TV, igrajući video igre i radeći za računarom premeštaju iz jednog sedećeg položaja u drugi.
Nastanak bolesti
Razlozi za nastanak gojaznosti su genetski i faktori spoljne sredine.
Genetika je vrlo važna i ona je odgovorna za postojanje predispozicije za nastanak gojaznosti. Druga polovina, koja deluje kao okidač su spoljni faktori. Naši geni se nisu promenili u poslednjih nekoliko godina , a prevalenca gojaznosti u mnogim evropskim zemljama u poslednje dve dekade je dva puta veća u odnosu na tadašnji period.
Dakle, jasno je da rast prevalence nije posledica izmene gena, već promena u načinu života, odnosno usled dejstva faktora spoljne sredine. Krećemo se mnogo manje, a definitivno konzumiramo i suviše energetski bogatu hranu. Znači, unos hrane bogate mastima, visoko kalorične namirnice i sve manje i manje pokretljivosti, glavni su razlozi za nastanak epidemije gojaznosti širom sveta, a posebno u industrijski razvijenim zemljama.
Genetika je vrlo važna i ona je odgovorna za postojanje predispozicije za nastanak gojaznosti. Druga polovina, koja deluje kao okidač su spoljni faktori. Naši geni se nisu promenili u poslednjih nekoliko godina , a prevalenca gojaznosti u mnogim evropskim zemljama u poslednje dve dekade je dva puta veća u odnosu na tadašnji period.
Dakle, jasno je da rast prevalence nije posledica izmene gena, već promena u načinu života, odnosno usled dejstva faktora spoljne sredine. Krećemo se mnogo manje, a definitivno konzumiramo i suviše energetski bogatu hranu. Znači, unos hrane bogate mastima, visoko kalorične namirnice i sve manje i manje pokretljivosti, glavni su razlozi za nastanak epidemije gojaznosti širom sveta, a posebno u industrijski razvijenim zemljama.
Prevencija
Povećati unos žitarica, voća i povrća, smanjiti visoko kaloričnu hranu ili povećati fizičku aktivnost ili kombinacija dve navike su modusi za prevenciju gojaznosti.
U pokušaju da se spreči gojaznost potrebno je da se dotaknu obe strane balansa, energetski unos i energetska potrošnja. Prvenstveno energetski unos. Povećan unos voća i povrća, ali je pre svega potrebno napraviti listu nisko kaloričnih proizvoda i truditi se da uz adekvatan lekarski nadzor praviino koristite namirnice. Pravilna ishrana je ključ zdravog života.
Naravno i više vežbanja. Usled savremenog tempa života fizička aktivnost nam je ograničena i mi nemamo dovoljno vremena da vežbamo, ali moramo da nađemo vremena da više hodamo, da ne koristimo liftove kada nije neophodno, da ne idemo autom na posao ako nam je blizu, jednostavno, moramo koristiti više vežbi u svakodnevnim aktivnostima.
Da zaključimo ravnoteža izmedu energetskog unosa i energetske potrošnje je jedini način kako sprečiti nastanak gojaznosti.
U pokušaju da se spreči gojaznost potrebno je da se dotaknu obe strane balansa, energetski unos i energetska potrošnja. Prvenstveno energetski unos. Povećan unos voća i povrća, ali je pre svega potrebno napraviti listu nisko kaloričnih proizvoda i truditi se da uz adekvatan lekarski nadzor praviino koristite namirnice. Pravilna ishrana je ključ zdravog života.
Naravno i više vežbanja. Usled savremenog tempa života fizička aktivnost nam je ograničena i mi nemamo dovoljno vremena da vežbamo, ali moramo da nađemo vremena da više hodamo, da ne koristimo liftove kada nije neophodno, da ne idemo autom na posao ako nam je blizu, jednostavno, moramo koristiti više vežbi u svakodnevnim aktivnostima.
Da zaključimo ravnoteža izmedu energetskog unosa i energetske potrošnje je jedini način kako sprečiti nastanak gojaznosti.
Povezani tekstovi:
Ne postoje dokazi da uklanjanje štitaste žlezde (štitne žlez...
Simptomi hipoglikemije nestaju nekoliko minuta nakon uzimanj...
Otkriće insulina davne 1921. godine i njegova primena se zai...
DSS organizovao 11. kamp „Dijabetes lideri Srbije“, a ideja...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde