Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. Imam 27 godina. U maju 2008 završila sam Ekonomski fakultet, a u julu sam dobila malo jači oblik anemije. Pijem ferum lek već 4 meseca i rezultati su dobri. Moj problem je sledeći : u julu sam se osećala katastrofalno i ponekad sam uzela jedan ili pola bromazepama od 3mg. Pila sam ga povremeno ali mi je pomogao kao mišićni relaksans. Budući da sam imala i vrtoglavice i teži udah vazduha ( verovatno zbog anemije) bromazepam mi je puno pomogao kada sam išla npr. na poslovne razgovore. Išla sam kod psihijatra da je pitam da li je štetno uzimati jedan dnevno bromazepam i objasnila joj zašto pijem. Dala mi je da pijem 1-1,5 mesec jedan bromazepam dnevno tj 1+0+0 i 2 x 1 beviplex, dok ne izlečim anemiju. jer sam osećala nesigurnost na ulici od blagog ljuljanja. Sada mi je krvna slika kažu odlična, ali pre ciklusa ja se osećam loše, glavobolja, nesigurnost... Pre 3 god. mi je umrla majka i to sam preživela bez ikakvog sredstva za smirenje.
    Šta mislite, da li je štetno piti 1 bromazepam ujutru npr. 3 ili 4 meseca, pa polako smanjivati doze i prekinuti? Da li bromazep. može da mi ostavi neke štetne posledice, budući da sam pre anemije oduvek bila zdrava, te nisam imala potrebu da pijem bilo kakav lek? Napominjem da se psihički osećam dobro, zovu me stalno za posao budući da imam visok prosek, srećna sam u ljubavi samo me muči zdravlje i to što se ne osećam kao pre tj. ne osećam tu snagu. Mnogi mi kažu da je to odloženi stres i od fakulteta i drugih stresova.
    Zamolila bih Vas da mi malo šire odgovorite na ova pitanja, jer je to meni za sada još nepoznata oblast. Hvala Vam unapred

    Odgovoreno: 13. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      ukoliko se psihički osećate dobro, a tako pišete, ne vidim ni jedan razlog zbog kojeg biste nastavili terapiju bromazepamom, osim ukoliko se jedino sa njim osećate dobro. Sa druge strane, ako vam lek više nije potreban, moguće je da i zbog njega osećate nedostatak snage. Predlažem da se javite svom psihijatru i posavetujete se o daljoj terapiji u svetlu novih događanja (odlična krvna slika, dobro psihičko stanje, predmenstrualni sindrom, nedostatak snage). Vaše pitanje "da li mogu npr 3-4 meseca da pijem lek..." je razumljivo, ali odgovor nije univerzalan. Lek se pije onoliko dugo koliko je potrebno da bi se simptomi izgubili ili dok se ne pojave znaci nekog važnog štetnog uticaja. U vašem slučaju lek možda treba i isključiti, ali to treba učiniti osoba (vaš psihijatar) koja će vam preporučiti da to uradite bez štetnih posledica.
      Srdačno
  1. Poštovani,
    imam jedno možda nespečificno pitanje: naime, imam 33 godine i od pre godine dana kada sam doživela veliki stres (majka mi je preminula) počeli su da mi se javlajju s vremena na vreme, kad se previše zamorim, čudni jaki bolovi u vidu grčeva, nekad u torakalnom delu kičme, koji bi se širio ka grudima i srcu, nekad ispod pazuha, sa širenjem ka grudima. Toliko su jaki da moram da popijem i analgetik i bromazapam . Bila sam na ultrazvuku dojki, nalaz je bo. Snimala sam pluća, uredno sve. Ekg srca isto. Fizijatar mi je rekao da je to zbog moje loše kičme (skolioza i lordoza).
    Šta Vi mislite?
    Hvala unapred,
    Nina

    Odgovoreno: 13. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      neki ljudi svoju žalost ne pokazuju otvoreno kroz ponašanje već organizam snažne emocije prikriveno prazni kroz izmenu funkcija telesnih organa. Odavno se prati uticaj bola (fizičkog i duševnog) na funkcionisanje imunog sistema i zapanjujući su rezultati u kojoj meri bol blokira rad imunitet i snižava prag osetljivosti na druge stimuluse (još viš pojaavajući bolnu osetljivost). Dakle, predlažem dve stvari. Prva, proveriti šta pomaže, analgetik ili bromazepam, tako što jedan nećete uzeti tokom sledećeg napada. Drugo, ukoliko pomaže analgetik, pozabavite se fizikalnom terapijom, a ako pomaže bromazepam pozabavite se razgovorom sa profesionalcem za ljudsku dušu sa kojim ćete porazgovarati o sadašnjem emocionalnom stanju i odnosu prema događaju koji je za vas bio stresan i okidač za pojavu telesnih bolova. Naravno i u drugom slučaju telesna aktivnost je preporučljiva
      Srdačno
  1. Poštovani doktore,
    moj suprug ima problema sa opsesivnim mislima. Mi smo godinu dana u braku i njegovo stanje se svakim danom pogoršava. Nemam puno iskustva, ali sam čitala puno o tome i mislim da se radi o opsesivno-kompulsivnom poremećaju. Opsedaju ga jako čudne misli i za njega samog je jako naporno kao i za osobe oko njega.
    Zanima me kako mogu da mu pomognem i da li možda treba da se obrati psihologu?
    Hvala unapred.

    Odgovoreno: 13. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      suprug treba da se obrati psihijatru da bi se prvo utvrdilo o čemu se radi, a zatim preporučila adekvatna terapija. Vi u tome možete mnogo pomoći utičući da se odlazak lekaru ne odlaže. Ukoliko suprug odbija sam da se javi psihijatru (sa poznatom sentencom: "nisam ja lud, ako ti treba psihijatar idi ti pa se leči"), ponudite da zaista odete zajedno kod psihijatra i/ili porodičnog psihoterapeuta, koji će opet ili vratiti terapiju na individualni pristup ili nastaviti sa zajedničkim radom, ali svakako započeti tretman.
      Srdačno
  1. Poštovani,
    imam devojčicu od dve i po godine koja je prestala da koristi pelene pre druge godine života. Uvek je imala 3 ili 4 stolice nedeljno, ponekad malo tvrdje. Sada je krenula u vrtić i nastali su problemi - dete nije kakilo po 4,5 dana da bi se zatim ukakilo u gaćice nekoliko puta u toku dana (stolica je jako tvrda i u obliku je klikerčića). Od tada više ne traži nonu, nego veliku nuždu vrši isključivo u gaćice, nakon čega jako plače. Što se tiče ishrane, jede svakodnevno supice ili čorbice, unosi dosta tečnosti kao i sveže voće i povrće.
    Da li je moguće da su uzroci psihičke prirode, s obzirom na to da je krenula u vrtić?

    Odgovoreno: 12. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      i devojčica od 2,5 godine ima pravo da reaguje na promene životnih okolnosti, a deca to čine najčešće kroz ponašanje i izmenu telesnih funkcija (ponekad vraćanjem korak unazad od onog što je naušeno i usvojeno), a psiholozi i psihijatri tada govore o "regresiji". Međutim, to je uglavnom teoretisanje koje ćemo preskočiti da biste mogli i nešto praktično da učinite. Ono što se verovatno izmenilo u ishrani je posledica ishrane u obdaništu i neuzimanja dovoljno tečnosti. Izmena konzistencije stolice i izmena oblika, kod deteta mogu stvoriti problem sa vršenjem nužde jer zbog bola deca mogu voljno da odložu, a onda stolica bude još tvrđa a vršenje nužde još bolnije. I tako u krug. Za sada kompot od šljiva i sirup Portalak tokom jedne nedelje nisu pokazali štetne efekte, već naprotiv uglavnom su uspostavili normlnu i redovnu defekaciju uobičajene konzistencije.
      Srdačno
  1. Imam 21god. i prepisan mi je seroxat zbog depresije. Jako se plašim da ću se od njega indirektno ugojiti. Da li je to moguća posledica uzimanja ovog leka?
    Unapred hvala

    Odgovoreno: 12. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      Vi ste izgleda rešeni da se odreknete depresije, ali ne i strahova. Antidepresivi kao ni svaki drugi lek apsolutno nemaju toliku kaloričnu vrednost da bi se neko ugojio pijući ih. Istina je da se ljudi goje od poremećaja balansa unosa i potrošnje kalorija iz hrane. Dakle, Seroxat, može pomoći u poravljanju raspoloženja, a bolje raspoloženje može pojačati apetit, koji je obično u depresiji oslabljen, tako da povećanje apetita ustvari može predstavljati vraćanje na neku optimalnu meru unosa hrane. Paralelno sa poboljšanjem raspoloženja, povećanjem apetita, pojačava se i voljna aktivnost, čime se ustvari pshofizičke funkcije vraćaju na optimum i stvara zdravi balans u organizmu između unosa i potrošnje. Dakle, posledice uzimanja leka u vašem slučaju mogu biti bolje raspoloženje, bolji apetit i volja ili, sa druge strane, malo bolje raspoloženje, malo više strahova i pojačana kontrola ishrane. Neko bi rekao da ovo drugo ne zvuči optimistično.
      Srdačno

Prikazano 466-470 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460