Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut.

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine.

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”.

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

ZAKAZIVANJE 063/687-460

ZAKAŽITE ONLINE

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge	Cena
Pregled psihijatra	4,500 RSD

*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

ZAKAŽITE ONLINE

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut.

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”.

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 1998.

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 2006.

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 2002.

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 668

Pogledajte celo pitanje: #15067

Dete ima 3,5 godina već godinu dana vodimo kod logopeda, sporo napredujenije autističan, ali nam predlažu dijetu tolerantnim namirnicama.
Da li da se držimo djete? Kada bi mogao da sustine vršnjake u govoru?

Odgovoreno: 15. 11. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Dokazano je da se kod najmanje 15% autistične dece (lično mislim da se radi o znatno većem procentu) radi o autističnom sindromu (postojanju autističnog ponašanja zbog nekog drugog poremećaja kog je moguće otkriti) a ne o pravom autizmu (kome još uvek ne znamo pravi uzrok). Kako stvari stoje, kod određenog broja dece sa autizmom treba prvenstveno lečiti creva. Zbog te činjenice važno je boriti se za svako autistično dete svim raspoložovim medicinskim dijagnostičkim i terapijskim instrumentima. Lično, veoma se zalažem da deca budu dobro klinički i dijagnostički sagledana (kandidijaza creva, crevna dizbioza, glutenska i kazeinska intoksikacija, alergije na hranu, dizbalans teških metala i itd.). Ukoliko se ovim analizama otkrije (a najčešće se otkrije) šta konkretno detetu ometa senzornu i uopšte kognitivnu i socijalnu integraciju, a samim tim i socijalizaciju, razvoj komunikacije i smanjnje stereotipnih, ponavljajućih, skučenih i neuobičajnih aktivnosti, onda se i lečenjem može postići rezultat. Dakle, predlažem da se dete ne uvodi na dijetu "na slepo", već da se sagleda od strane lekara dečjeg psihijatra (ukoliko ste bliže Beogradu možete se javiti dr Milijani Selaković na Klinici za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora), a ako ste bliže Nišu možete se javiti i meni. Nakon započinjanja adekvatne dijetetske i suplementarne terapije, svakako da je paralelno potrebno i uključiti dete u logopedski i defektološki tretman, ali i i tu treba znati da najbolje rezultate množete očekivati tek nakon detoksikacionog perioda (3-6 meseci), kao i da dete treba da bude uključeno u rad sa specijalizovanim stručnjakom koji zna principe rada primenjene bihejvioralne analize (ABA metod). Ima još mnogo toga, ali ćete više infeormacija svakako dobiti od stručnjaka kojima se obratite. Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #14947

Dvije godine već se osjećam ne manje vrijednom, već ne primjetnom. Prije dvije godine mi se desilo zlo, morala sam abortirati, bez znanja roditelja. Odmah nakon toga sam se toliko povukla u sebe, sa drugovima sam bila bezobrazna i mnoge sam izgubila, a od ostalih sam se udaljila da ih sada više i ne pozdravljam, tj izbjegavam ih. Jednostavno osjećaj srama i osude i podsmjeha (iako za to zna par ljudi) je jači od svega. Onda sam upoznala momka, sve sam mu rekla, sve je razumio. Odustala sam od faksa, upisala neki trogodišnji da bih što prije završila da bih se mogla udati i roditi djecu. Bio je moja sigurnost i moj oslonac koji su mi toliko falili. Nikog sem njega nemam, samo s njim mogu biti svoja i vjerovati mu. Zatim se pojavi osoba s početka, sa kojom je ostala bolna prošlost, otac djeteta, bio je to samo razgovor. Momku sam priznala i nastao je pakao. Već godinu i po me ponižava, naziva svakakvim imenima. Sav svjet sam mu skinula da bih pokazala da mi je žao, opraštala i udarce, nisam izlazila iz kuće, osim na faks, bila i žena i rob. Kaže da me voli, ali da ne može preći preko moje prevare. Imali smo čak i planove za vjenčanje na ljeto. Užasno se bojim samoće. Kad se posvadjam snjim samo sjedim u sobi. Nit imam gdje nit skim. Ne znam šta da radim. Ne mogu spavati, neki me strah uhvati stalno. U društvu sam toliko nesigurna sve te dvije godine, a u vezi sam postala takva da ništa nisam mogla reći, bojeći se da je ne ugrozim. Gdje god odem imam osjećaj da svi vide da sam glupa i bezvrijedna. Prema svima se trudim biti dobra i biti svakome na usluzi. Konstantno me strah svega. Ništa čvrsto u životu nemam.
Šta da radim, šta mi savjetujete, odakle da počnem? Jedino mi faks ide, tu sam srećna.

Odgovoreno: 14. 11. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Trpljenje udaraca, dobrovoljno zatočeništvo, robovanje i život u paklu nisu načini da se veza sačuva, već dobar način da ugrozite vaše fizičko i mentalno zdravlje. To je cena koju plaćate da vas partner ne napusti a vi ostanete sami? Da li to vaš partner uopšte traži od vas, ili ste vi uverili sebe da se tako vraća učvršćuje bliskost? Neko bi vas pitao dokle ste spremni da idete u toj igri u kojoj je ulog tako veliki kao što je zdravlje? Ukoliko samo takav oslonac imate i ne želite da ga izgubite, predlažem da potražite makar još jedan (ali drugačiji) tako što ćete se javiti psihijatru i kroz živu reč oslikati stanje u kojem se nalazite. Psihijatra nećete izgubiti kao prijatelje čak i ako budete bezobrazni. Sa druge strane, možete se potruditi da pokušate da obnovite neka prijateljstva, jer verujem da ima onih koji vam nisu zamerili kao što vi to uveravate sebe, a da će nekima koje izbegavate biti drago da ponovo uspostavite kontakt. Javite kako se snalazite u izbavljanju iz Pakla. Ako vam se žuri vi požurite, jer se u Paklu atmosfera ne menja. Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #14991

Imam 28 god, pre 25 dana imala sam prevremeni porodjaj, rodila sam devojčicu koja je posle par sati umrla. Pila sam bensedin ujutru 2mg, uveče 5mg i čaj od kantariona. Pre 4 dana sam prestala sa besedinima i juče sam ceo dan preplakala. Da li je to normalna reakcija na prekidanje sa lekovima? Inače se moja rodjena sestra porodila 6 dana posle mene i rodila prelepog dečaka, kod nje sam svaki dan i pomažem joj oko bebe, a ona sa mnom plače za mojom bebom, koliko na mene utiče to što sam u blizini bebe? Ja sam to sebi svesno u glavi odvojila i osećam se samo kao tetka, a da li podsvesno to utiče na mene? Imam osećaj kao da se još uvek nisam odvojila od moje bebe, stalno mi je u mislima, nemam razloga nikoga da krivim i lekari i ja smo dali sve od sebe, ali ja sada krivim sebe i osećam se kažnjeno. znam da to ne treba tako. ali ne znam kako sebi da objasnim da je to moralo tako da bude, Da li mi treba stručna pomoć? Želim drugu trudnoću što pre i unapred se plašim da li ću moći, šta ako mi se desi isto?

Odgovoreno: 14. 11. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Saučešće pre svega! Žao mi je zbog vašeg gubitka i pokušaću da nekim informacijama makar ublažim vaš bol, mada ne znam da li postoje pametne i ekovite reči koje mogu utešti gubitak deteta, bez obzira što je emocionalna veza ostvarena samo tokom trudnoće. Vaša reakcija (i stalno razmišljanje o bebi i plakanje) je više nego očekivana i reklo bi se normalna u situaciji u kojoj se nalazite (bensedin je možda samo odložio ili oslabio normalnu reakciju). Čak šta više, potpuna je zabluda da je postporođajni period vreme eufročnog raspoloženja majki i kod kojih nije bilo nikakvih komplikacija posle porođaja. Naprotiv, čak svaka druga porodilja prođe kroz neku vrstu posleporođajne tuge koja se karakteriše emocionalnom labilnošću, razdražljivošću, zabrinutosšću i plačljivošću bez nekog značajnog razloga. Osećanje krivice i kažnjenosti koje osećate je razlog da porazgovarate sa dostupnim psihijatrom jer su to desna i leva ruka depresivnosti. Ukoliko imate i nesanicu, savetujem da pomoć potražite neizostavno. Što se tiče druge trudnoće, kod većine žena koje su pretrpele gubitak, ona se pokazala kao dobar antidepresiv. Naravno, nakon što sa vašim ginekologom razmotrite sve rizike.
  Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #14990

Poštovani doktore,
već 7 mjeseci se liječim od neuroze praćene paničnim strahom u večernjim satima. Od lijekova koristim seroxat i xanax i idem na psihoterapiju. Kada se stanje popravilo smanjila sam terapiju, ali se ponovo javila depresija i sad je terapija pojačana. Postala sam nesigurna i namam povjerenje u sebe, čak i kad se stanje popravi bojim se da smanjim lijekove da me ne bi iznenadila ponovna panika. Imam 28 godina i stabilnu vezu, planiram udaju i djecu. Moj partner ne zna za moje probleme i ja želim što prije da prevaziđem situaciju i prekinem sa lijekovima, ali kako? Mislim da sam postala zavisna. Inače, normalno funkcionišem na poslu, ali lično vrijeme po podne koje provodim sama mi je prazno, umorna sam i pospana od lijekova, a ako ih ne uzmem, bojim se napada.
Kako da to što prije prevaziđem? Plašim se zavisnosti od antidepresiva i kako da prestanem sa tim, a da se riješim straha i vratim vjeru u sebe?

Odgovoreno: 14. 11. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Dobro sprovedena psihoterapijska procedura kognitivno bihejvioralnim pristupom (individualno) ili sistemsko porodičnom terapijom (sa partnerom) su se pokazale veoma efikasnom u terapiji anksioznih stanja i depresivnosti sa povoljnim rezultatima tokom 20 seansi. Ako ste vi išli na psihoterapiju tokom poslednjih 7 meseci makar jednom nedeljno onda ste mogli imati oko 28 seansi, što je više nego dovoljno da svoje emocionalno stanje značajno popravite odnosno da vi kontrolišete anksioznost a ne ona vas. To isto važi i za lekove u koje izgleda više verujete nego u sebe, iako njihovo dejstvo ipak u mnogome zavisi od vas. Dakle i anksioznost i lekovi i lekar se oslanjaju na vas i dok im vi ostavljate prostor na oni vode vas, a ne vi njih, verujem da ćete se propitivata gde se izgubilo poverenje u sebe. Možda možete početi od popunjavanja praznog popodneva, jer ako nemate potrebu za odmorom posle posla, preporučujem da napravite spisak stvari koje želite da uradite, a niste do sada, i raspored šta ćete i koje aktivnosti uraditi u toku sledeće dve nedelje u toku popodneva. Preteći napad panike se veoma lako kontroliše jer je povezan sa disanjem i dokazano je da ako samo zatvorite usta i dišete isključivo na nos, ne možete razviti paničan napad. Tu je još mnogo mogućih intervencija sa kojima se možete naoružati protiv napada panike, a vezani su za kontrolu disanja. Dakle, predlažem da nešto promenite, način života, način lečenja ili lekara, ili možda sve zajedno

Pogledajte celo pitanje: #14980

Imam 21 godinu. Zanima me da li anksioznost može da prouzrokuje neke ozbiljnije fiziološke probleme?

Odgovoreno: 14. 11. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Anksioznost i strah (nisu isti pojmovi) uvek proizvode promenu u emocionalnom i motornom funkcionisanju, kao i promene u radu organa pod kontrolom autonomnog nervnog sistema i hormonskih žlezda. Promene i problemi koju mogu nastati najčešće se tiču remećenja funkcionisanja organa, a a ne u smislu oštećenja samog organa.

Prikazano 461-465 od ukupno 668 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković