Poštovani doktore,
pre pet meseci sam napunio 17 godina i nisam bio zadovoljan svojim izgledom što je rezultiralo niskim samopoštovanjem. Tada sam odlučio da ću se promeniti i postao sam zadovoljan svojim izgledom, ali ne znam da li mi se bitnije povećalo samopostovanje. Kada mi se neka devojka dopada, meni je teško da pridjem, odnosno uopšte ne pridjem.
Srdačan pozdrav.

Poštovani doktore,
možda sam bila previše sebična u nekom trenutku i nisam primetila šta se sa mojim detetom dešava, ali poslednjih desetak dana ne mogu ni da jedem, ni da spavam koliko se brinem. U stvari, primetila sam ja, ali mene niko ne želi da sasluša, jer svi misle da ja preterujem i bez razloga izmišljam raznorazne situacije kako bih skrenula pažnju na sebe. Naime, moj mladji sin je napunio pet godina pre 3 meseca. Dete zdravo, pravo ne previše bolesno, dete kao i svako drugo. Možda malo više razmažen (i moji i roditelji mog supruga su po malo za to krivi) ali ništa toliko strašno i ništa što se otrglo kontroli. Ide u vrtić već godinu dana, to mu veoma teško pada, naročito spavanje. Vaspitačice se nikada nisu žalile na njega, lepo ručka, sluša ih i igra se sa ostalom decom (malo više sa devojčicama, ali ništa zabrinjavajuće) Poslednjih mesec-mesec i po dana dete se skroz promenilo. Povukao se u sebe, preokupacija su mu crtani filmovi, u stanju je da po ceo dan ne izadje iz sobe da nas vidi ili se pomazi sa nama što je ranije mnogo voleo. Sada i kada ga pozovemo da dodje malo kod nas ili mi sednemo pored njega da se igramo, on se odmah ljuti, slaže neku tužnu facu i moli nas da ga ostavimo da nastavi da gleda crtaće. Ranije se uvek zaleti kada dodjem s posla, zagrli me i poljubi, sada dok ga ne pozovem da izadje iz sobe on se i ne seti da se javi. Nije to slučaj samo sa mnom, tako se ponaša prema svima, jednostavno kao da je ljut na sve nas. Bojim se da nije možda ljubomora u pitanju, jer ipak nas stariji sin dobija mnogo više od njega. Stvarno sam u šoku poslednjih dana, pokušavala sam da to stanje dovedem u vezu sa Varičelom koju je preležao pre jedno četiri nedelje, ne znam da li to uopšte i može da ima bilo kakve veze sa tim. Danas sam ga vodila kod pedijatra, radila mu i krvnu sliku koja je u principu u redu, sem malo lošijeg rezultata hemoglobina. Doktorka mi je preporučila da ga odvedem kod dečijeg psihijatra da čujemo i njegovo mišljenje, delovala je zabrinuto, ali mi ništa nije rekla. Iskreno se nadam da je ovo samo jedna prolazna faza i da će sa mojim sinom biti sve ok.
Unapred Vam hvala na odgovoru.

Poštovani doktorke,
Nedavno sam se udala za čoveka koji mi je bio najbolji prijatelj. Kada smo počeli da živimo zajedno, on je dobijao noćne more. Budio se, ustajao iz kreveta, psovao me i udarao po nogama ili bi se popeo na stolicu i sa ormana bacio saksiju koja je tresnula o sto, govoreći da je tu snajperista i da će me on spasiti, dok traje to njegovo ludilo, ja ga zovem po imenu, tepam i smirujem ga, govoreći da je to samo san. On odjednom sedne na krevet, ubrzano diše, okrene se i zaspi, ujutru zna da je ustajao, ali se ne seća šta je radio i šta je sanjao. Razgovarala sam i sa njegovom majkom, ona se smeje, kao to nije strašno, dešavalo se i dok je živeo sa njom, kaže da nije mesečar. On se, 10 god. pre braka kockao, puno pio, bio u dugovima i 3 puta probao kokain.
Da li to ima neke veze ili je u pitanju duševni poremećaj. Preko dana je dosta miran i veseo, malo priča ali se brzo iznervira i pogrešno me shvata, nikada nije bio fizički agresivan.
Molim Vas za mišljenje, jer imamo bebu koju mnogo volimo, ali sve više strahujem da bi mogao da je povredi. Pomišljam i da se razvedem, ali znam da ga se nikada ne bih otarasila, jer jako voli i mene i dete. Predložila sam da odemo u bračno savetovalište ili socijalnu službu, odbio je govoreći da je normalan i da su to samo snovi, ali on je budan i hoda!!??
Unapred hvala.

Poštovani,
pre 10 dana izgubila sam voljenu osobu, preminuo je iznenada. Bol koji ja osećam je neizdrživ, imam osećaj da više nikada neću moći da se radujem, nemam nikakva interesovanja, tresem se, ne mogu da spavam, plačem, osećam jak bol u grudima i obliva me hladan znoj. Samoća mi ne odgovara, a kada sam u prisustvu ljudi plače mi se stalno.
Ako postoji nekakva terapija ili bilo kakav savet recite.
Hvala

Poštovani,
imam sina 5 god. i ćerku 8 god. Sin se često igra sa lutkama, a u vrtiću se više igra sa devojčicama, nego sa dečacima.U poslednje vreme počeo je da oblači ženine suknje i cipele. Mi smo to ignorisali, pravili se kao da ne vidimo, ali više ne možemo da izdržimo..
Šta da radimo?