Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. Poštovani,
    u braku sam godinu dana, pre toga smo se zabavljali četiri godine, odlično funkcionišemo i u svemu se slažemo, jedini problem je seks. Naime, moja supruga je nezainteresovana za seks, u suštini ona je jako pasivna i nezainteresovana za bilo koju drugi pozu, osim misionarske, prilično je stegnuta i teško se opušta. Ja sam sasvim suprotan, dovoljno je da prodje pored mene ili da se približi i ja se uzbudim. Zdravstveno i fizički smo zdravi oboje. Ja bih mogao da vodim ljubav s njom 10 puta dnevno, a ona jedva jednom.
    Da li je problem u meni ili u njoj (ja imam 34, a ona 26 godina) i šta da radimo?
    Unapred zahvalan!

    Odgovoreno: 20. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovani,
      seks spada u jednu od 4 kardinalne karike partnerskog odnosa i najkasnije se gasi u hroničnim bračnim krizama, i to sa razlogom, jer je najčešći način smanjenja tenzije u partnerskom odnosu (naravno kada prođe faza zaljubljenosti u kojoj tenzija postoji zbog strasti a ne zbog skučene komunikacije, lojalnosti prema porodici porekla, stiskanja paste po sredini, i sl.). E sad, probleme koje vi navodite u seksualnom životu, grubo se mogu odvojiti na problem frekvencije seksualnih odnosa i na problem seksualne komunikacije, a oba mogu biti u vezi sa stepenom seksualne želje. Pozvaću se na moje istraživanje sa starijim adolescentima (dakle seksualno najspremnijoj kategoriji), u kome je skoro svaki četvrti muškarac ukazao da bi više puta dnevno želeo da ima seksualne odnose ako bi partnerka uvek bila na raspolaganju. Takavu seksualnu želju imala je tek svaka sedma adolescentkinja, odnosno najveći broj adolescentkinja ima želju za seksualnim odnosima 3-5 puta nedeljno, dok najveći broj muškaraca bi to želelo svakoga dana. Dakle, polne razlike u seksualnoj želji su značajno različite, a problem može nastati kada su kod partnera te razlike i individualno naglašenije. Pošto se radi o nagonskoj potrebi, može se govoriti i u terminima kao što su seksualna glad i sitost. Kada se zadovoljni seksualni apetit, osoba je onda seksualno sita, a ako se jede više od onoga što se želi (deca to rade da bi mame bile srećne) onda se može govoriti o presićenosti (pa deca počnu da odbijaju hranu). A ako zamislimo kako bi izgledala osoba koja je sita seksa, pitam se da li bi isto izgledala kao osoba sita hrane, nezainteresovana da jede, jede samo ono što najviše voli, samo proba, bez krupnih zalogaja, nelagodno se oseća. A ako sve to vratimo u kontekst slike ponašanja vaše žene, onda može biti jasnije dali se radi o gladi, sitosti i presićenosti. Dakle, ne radi se o bolesti, niti o problemu u bilo kome od vas dvoje, već možda o neusaglašenosti želja, o čemu treba otovoreno razgovarati. Ukoliko dozvolite supruzi da seksualno ogladni, možda budete iznenađeni drugačijim pristupom.
      Srdačno
  1. Poštovani,
    mama sam dva decaka od 4 i 2 godine i trenutno sam u drugom stanju. Već par dana imam problem sa mladjim detetom koje odbija da jede . Ujutro, kada se probudi popije toplu čokoladu i posle sat vremena doručkuje, recimo za užinu da pojede neki voćni jogurt ili puding, ali kada dodje vreme ručku, bez obzira što ogladni u medjuvremenu, sedne za sto, vidi šta je u tanjiru , kaže "bljak" i to je kraj...Nikakve priče, ubedjivanje, ne pomažu. U stanju je da pije samo vodu , (jer ne želim da mu dam sokove, niti nešto što bi ga zavaralo), ne dajem mu grickalice, neće voće, odbija čak i ono što je ranije bez problema jeo. Osećam da isteruje svoj inat. Znam da dete ne možete naterati da jede, ali ne znam kako da ga ubedim, on tvrdoglavo odbija hranu.
    Da li da pustim da prodje ova faza inata i pravim mu stalno samo ono što voli , (a to se sada svelo samo na suvu hranu) ili da ga pustim da gladuje (to je savet doktorke) pa kad ogladni da se nadam da će pojesi to što je za ručak? Osećam da sam upala u vrzino kolo.. Što se više borim oko hrane to on više odbija , a ja sam očajnija.
    Drugo pitanje odnosi se na starijeg sina, s kojim u principu nemam problema, ali me jako ljuti kad ga opomenem da nešto ne radi , čak i 2, 3 puta , a onda kad se okrenem on mora to sto je zamislio, iako sam zabranila, da izvede. Ako ga pitam da li je čuo o čemu sam pričala, on na fantastične načine pokusava da skrene temu i izbegne odgovor. Da li je to negde svojsveno istraživačkom duhu dece ili je stvar neke nediscipline? Kako ga naučiti da posluša? Da li on na taj način, možda, pokušava da skrene pažnju na sebe.
    Hvala unapred

    Odgovoreno: 20. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      ishrana je proces od biološke važnosti za organizam i nagon za ishranom i životom je suviše značajna kategorija da bi je Priroda prepustila učenju. Dakle, ne radi se o skretanju pažnje, ali ako već mislite da mu pažnja nedostaje, onda je pružite ne vezujući je isključivo za ishranu. Drugim rečima kada se roditelji ne bi preterano mešali u ritmove ishrane dece, odnosno samo ih pratili, deca najverovatnije ne bi imala poremećaje ishrane (osim ako ne razviju zavisnost od šećera). Deca koja su sklona poremećajima ishrane obično malo jedu od rođenja, sporo i loše sisaju, često povraćaju, kasno počinju sa uzimanjem čvrste hrane. Takav odnos dece prema hrani može imati velikog uticaja na plašljive majke koje se boje da dete neće napredovati ukoliko ne jede onoliko koliko one smatraju da treba, na nestrpljive majke, na depresivne i preterano krute majke, na majke koje su naučile da se ljubav pokazuje nuđenjem hrane. Ukoliko postoji takav nesklad između prirode deteta i ponašanje majki, najverovatnije će se razviti začarani krug koji pominjete. Na pritiske, deca odgovaraju još većim odbijanjem. Odbijanje ili probiranje hrane postaje tada centralna tema u porodici. Vi možete sami proceneti da li ovo što sam napisao ima veze sa vašom situacijom, ali važan znak je da problemi obično nestaju kada neko drugi preuzme brigu oko ishrane deteta, pa vam preporučujem da potražite pomoć supruga i roditelja, nekog dostupnog člana familije ili već osobe koje bi vam pomogla u brizi oko dece, pogotovo što se nalazite i u drugom stanju. Ne postoji dovoljno dobar recept da li nešto treba pojačati ili oslabiti, jer smatram da začarani krug treba prekinuti. Jedino na taj način se ponašanje i odnos prema hrani može promeniti, a samim tim bi se sprečilo i zarazno prenošenje takvih obrazaca i na druge oblasti ponašanja.
      Srdačno
  1. Interesuje me da li postoji povezanost porodične traumatizacije i religioznosti kod adolescenata i da li je bilo značajnijih istraživanja tog problema? U kakvom odnosu stoje te dvije pojave?

    Odgovoreno: 20. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Obzirom da ste me Vašim pitanjem motivisali da uradim staističke proračune iz uzorka od 1101 adolescenta, mogu Vam reći sledeće. Prvo, između samih polova postoji statistički značajna razlika u ispoljavanju religioznosti, odnosno adolescentkinje su značajno religioznije od svojih vršnjka, ali nema razlike u stepenu traumatizacije. Drugo, unutar muškog pola, postoji značajna povezanost između strogog i surovog vaspitavanja i nižeg stepena religioznosti (ako vam nešto znači p=0.44), a unutar ženskog pola takve povezanosti nema. Da ste postavili još neka pitanja imao bih solidan materijal i da napišem rad. Naravno treba imati na umu da su ovo podaci iz moje baze, da se radi o adolescentima, a da putem interneta možete dodatno tragati i za i mišljenjima drugih istraživača.
      Pozdrav
  1. Poslednjih par meseci sam primetio da se zatvaram u sebe sve više, a po prirodi sam sasvim suprotno. U navedenom intervalu imam ozbiljne nesuglasice sa suprugom koja se ne kreće, jer boluje od MS i ima trenutno progresiju hipertrofiju mišića, ali uporno odbija da sama radi i osnovne vežbe, a posebno odbija fiz. terapiju. Osećam da sam nemoćan, a ona sve više tone u problem koji nam otežava život i nama i deci.
    Šta bih morao uraditi da ne dodjemo u težu situaciju?
    Hvala

    Odgovoreno: 20. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Priroda MS je da postoji paradoksalno psihičko reagovanje pacijenta u odnosu na tegobe koje ima, odnosno što je klinička slika teža to je ponašanje pacijenta neobaveznije, pa čak se opisuju i stanja euforije. Međutim, tako je u teoriji, ali u praksi stalno ima izuzetaka i nedoslednosti u odnosu na teoriju jer raspoloženje ljudi ne diktira samo bolest već i sam život, pa vaša supruga ima pravo i na depresivno stanje koje je možda dodatno sputava. Ako mislite da će vaše ponašanje povlačenja u sebe (i povlačenja od supruge) biti od pomoći da ona počne da se bori za sebe, onda pravilno postupate menjajući njeno uobičajeno ponašanje. Ali, ukoliko je na vaše reagovanje njena reakcija još dublja pasivizacija, onda se postavlja pitanje na koji način joj onda pomažete (i u dobru i u zlu). Da bi ste dospeli u težu situaciju potrebno je da nastavite da činite ono što pomaže da vaša supruga još više potone u problem. Ukoliko želite ne samo da sprečite pogoršanje, već i da pomognete da se situacija popravi, čnite ono što je do sada bilo uspešno, a ako je potrebno proširite krug pomagača, decu, psihijatra, članove familije koji imaju uticaja na suprugu.
      Srdačno
  1. Imam 4-godišnju ćerku, ide u vrtić, tamo je dobra i poslušna. Ali, van ustanove je vrlo svadljiva, ratoborna, ne sluša ni mene, oca pomalo ponekad. Užasno je ljuta kada nije po njenom, ima i histerične ispade besa, vrišti, udara rukama i nogama. Priznajem da je kao beba bila dosta mažena, ali kako je strija, čini mi se da je sve agresivnija. Inače, stanje u porodici je zategnuto, živimo u zajednici, moj stres i nervoza, nezadovoljstvo.
    Kako da spasem dete od negativnih uticaja i kako da joj pomognem da bude nasmejana i kada je sa mnom?

    Odgovoreno: 19. 11. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Prvo, savetujem da se raspitate koja je to čarobna formula koju vaspitačice primenjuju u obdaništu. Obično je odgovoran sadržan u jasnim pravilima i predvidivom i odgovornom ponašanju odraslih. Drugo, i ja bih voleo znati kao je moguće da u atmosefri porodične zategnutosti, mamine nervoze i nezadovoljstva, postojanja negativnih uticaja dete može biti nasmejano? I kada bi bilo, verovatno bi neko pomislio da je za dečjeg psihjatra jer se neadekvatno ponaša obzirom na okolnosti u kojima živi. Da bi dete bilo nasmejano, trebate je zasmejati, a da bi ste je spasili štetnih uticaja potebno je da sprečite izlaganje deteta njima. Možda ne zvuči komplikovano, ali izgleda da je to teško za vas u okolnostima u kojima i Vi živite.

Prikazano 451-455 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460