Poštovani,
u braku sam godinu dana, pre toga smo se zabavljali četiri godine, odlično funkcionišemo i u svemu se slažemo, jedini problem je seks. Naime, moja supruga je nezainteresovana za seks, u suštini ona je jako pasivna i nezainteresovana za bilo koju drugi pozu, osim misionarske, prilično je stegnuta i teško se opušta. Ja sam sasvim suprotan, dovoljno je da prodje pored mene ili da se približi i ja se uzbudim. Zdravstveno i fizički smo zdravi oboje. Ja bih mogao da vodim ljubav s njom 10 puta dnevno, a ona jedva jednom.
Da li je problem u meni ili u njoj (ja imam 34, a ona 26 godina) i šta da radimo?
Unapred zahvalan!

Poštovani,
mama sam dva decaka od 4 i 2 godine i trenutno sam u drugom stanju. Već par dana imam problem sa mladjim detetom koje odbija da jede . Ujutro, kada se probudi popije toplu čokoladu i posle sat vremena doručkuje, recimo za užinu da pojede neki voćni jogurt ili puding, ali kada dodje vreme ručku, bez obzira što ogladni u medjuvremenu, sedne za sto, vidi šta je u tanjiru , kaže "bljak" i to je kraj...Nikakve priče, ubedjivanje, ne pomažu. U stanju je da pije samo vodu , (jer ne želim da mu dam sokove, niti nešto što bi ga zavaralo), ne dajem mu grickalice, neće voće, odbija čak i ono što je ranije bez problema jeo. Osećam da isteruje svoj inat. Znam da dete ne možete naterati da jede, ali ne znam kako da ga ubedim, on tvrdoglavo odbija hranu.
Da li da pustim da prodje ova faza inata i pravim mu stalno samo ono što voli , (a to se sada svelo samo na suvu hranu) ili da ga pustim da gladuje (to je savet doktorke) pa kad ogladni da se nadam da će pojesi to što je za ručak? Osećam da sam upala u vrzino kolo.. Što se više borim oko hrane to on više odbija , a ja sam očajnija.
Drugo pitanje odnosi se na starijeg sina, s kojim u principu nemam problema, ali me jako ljuti kad ga opomenem da nešto ne radi , čak i 2, 3 puta , a onda kad se okrenem on mora to sto je zamislio, iako sam zabranila, da izvede. Ako ga pitam da li je čuo o čemu sam pričala, on na fantastične načine pokusava da skrene temu i izbegne odgovor. Da li je to negde svojsveno istraživačkom duhu dece ili je stvar neke nediscipline? Kako ga naučiti da posluša? Da li on na taj način, možda, pokušava da skrene pažnju na sebe.
Hvala unapred

Interesuje me da li postoji povezanost porodične traumatizacije i religioznosti kod adolescenata i da li je bilo značajnijih istraživanja tog problema? U kakvom odnosu stoje te dvije pojave?

Poslednjih par meseci sam primetio da se zatvaram u sebe sve više, a po prirodi sam sasvim suprotno. U navedenom intervalu imam ozbiljne nesuglasice sa suprugom koja se ne kreće, jer boluje od MS i ima trenutno progresiju hipertrofiju mišića, ali uporno odbija da sama radi i osnovne vežbe, a posebno odbija fiz. terapiju. Osećam da sam nemoćan, a ona sve više tone u problem koji nam otežava život i nama i deci.
Šta bih morao uraditi da ne dodjemo u težu situaciju?
Hvala

Imam 4-godišnju ćerku, ide u vrtić, tamo je dobra i poslušna. Ali, van ustanove je vrlo svadljiva, ratoborna, ne sluša ni mene, oca pomalo ponekad. Užasno je ljuta kada nije po njenom, ima i histerične ispade besa, vrišti, udara rukama i nogama. Priznajem da je kao beba bila dosta mažena, ali kako je strija, čini mi se da je sve agresivnija. Inače, stanje u porodici je zategnuto, živimo u zajednici, moj stres i nervoza, nezadovoljstvo.
Kako da spasem dete od negativnih uticaja i kako da joj pomognem da bude nasmejana i kada je sa mnom?