Poštovani,
molim Vas da mi pomognete u rešavanju problema koji imam. Već duže vreme u kontaktu sa šefom, strankama, pa čak i nekim prijateljima odjednom mi se zacrvene obrazi, ne mogu normalno da vodim razgovor. I kada vidim da drugi ljudi to primete još više se zacrvenim. Verujte da mi je baš neprijatno, a često sam u takvim situacijama.
Molim Vas da mi odgovorite šta treba da uradim.
Hvala unapred na Vašem odgovoru.

Poštovani dr,
najpre želim da se zahvalim na odgovoru koji ste poslali, moram prizati da sam iznenadjena savetom, jer sam očekivala neodredjeni odgovor tipa - obratite se psihologu i slično. Vaš odgovor je vrlo zanimljiv, htela bih da saznam nešto više o metodi Stiva de Sazera, pa bih bila zahvalna da mi pošaljete neki link na tu temu ili naslov knjige. Razmišljala sam o tome kako mogla da pomognem sebi i shvatila da je ključna reč ODMAH (početi sa promenom). Problem je što ja sve planiram i na neki način sam perfekcionista, retko zadovoljna postignutim i strašno teško donosim odluke. U ovoj situaciji ne znam prosto odakle da počnem. Volela bih da više izlazim, a sa druge strane nemam s kim, a moram priznati i da se vrlo teško uklapam u nepoznata društva, uglavnom sam jako ćutljiva i povučena, nenametljiva. Smatram sebe nedovoljno zanimljivom i srdačnom osobom...prosto ne znam da čavrljam o običnim stvarima... To mi je u ovom trenutku najveća brana...
Hvala još jednom i pozdrav!

Obraćam Vam se za savjet, jer stvarno nisam u mogućnosti da sama dođem do rešenja. Sa momkom sam 2.5god u vezi. Teška je i tvrodglava osoba, ali nije ni malo loš sam. Poslednji mj je puno nervozan, zatvorio se u sebe, po par dana mi se ne javlja, kaže da ga gušim, jer mu se javim dnevno kao i svakog dana. Onda kad se odljuti, nikada ne želi razgovarati o tome, i tada je grub, imamo sex i tada je nježan kasnije opet je bezobrazan. Imam osjećaj da mu previše smetam, ali ne znam zbog čega. Moja drugarica koja to posmatra sa strane mi je prestala govoriti da griješim - odustala je. Ne izlazi samnom nigdje, kada treba otići nedgje zajedno kao da ga ošamarim. Uopšte mu nije problem izderati se u društvu na mene, pa onda za 5 min sav je sladak. Svašta mi kaže pred drugovima. A ja sam tip - sačekaću da dodjemo kući, pa ću reći da mi smeta. Sramota me, svi vide da je grub. Stvarno u društvu ćutim, nikad se ne ubacujem u njegove razgovore, ok sam prema svim njegovim drugovima i sa njegovom porodicom. Previše sam mu popustila, kad god mu skrenem pažnju da patim, da me boli njegova grubost kaže mi - idi dalje ako ti ne valjam. I ja nikad ne odem iako ne znam zašto. Stalno je nešto ljut. Stvarno bi htjela mu pomoći i prići, ali ne znam kako. Ili da jednostavno odem. Ljubomoran je puno na sve, a ja čak ni ne izlazim nigdje, osim na fax.

Poštovani,
Imam 26 g. U zaostatku sam na medicini 4g. zbog psihijatrijskih bolesti. Tegobe su počele 2005.g kao insomnia ch. Zatim su dijagnoze bile F 32.3, F.60.3, intoxicatio polymedicamentosa acuta T42.1, Coma. To je bilo 2007.g. Nekako sam uspela da sve to prebrodim gotovo bez terapije, ili povremene terapije. Nesanica nikada nije prestajala. Trenutno imam osećaj straha da neću položiti ispit koji spremam, da neću završiti fak., osećaj stida zbog svega što mi se dogodilo i zbog toga spavam samo par sati dnevno. Imam visok prosek na fak., 9.00, treća sam godina, imam želju da to završim, ali se bojim da pijem lekove za nesanicu, jer utiču depresivno na CNS i smanjuju mi mogućnost pamćenja. Šta mi Vi savetujete?
Unapred zahvalna.

Poštovani,
pre nekoliko meseci sam se zaposlila u osnovnoj školi i zatekla po meni, haotično stanje medju decom. Sva deca se, usled nedostatka sredstava i niskog stepena prosvećenosti, tretiraju kao da su ista iako medju njima ima dece sa niskim psihofizičkim razvojem zbog zapostavljenosti, dece koja ne znaju srpski jezik jer ga ne koriste kod kuće, itd. Izmedju ostalog, dva dečaka (dva brata) pokazuju izrazite znake ADHD-a, (za oca im se govori da je bio još gori od njih), a za šta svi tvrde da je nevaspitanje i priroda i da se tu ništa ne može. Deca su jednostavno hiperaktivna, impulsivna, svakog prekidaju a pažnju na nečemu zadržavaju najduže po 2 minuta. Sredina je zaostala (istočna Srbija), o ovom poremećaju se ništa ne zna i ne želi da se zna.
Moje pitanje je - ako pokušam sa individualnim pristupom i alternativnim načinom učenja, šta je to što nikako ne smem da uradim sa njima i čime ću ih zauvek odbiti? Ne bih želela da situaciju učinim još gorom.
Hvala unapred.