Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković - Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Popunite Formular za Zakazivanje:

Unesite sve potrebne informacije o pacijentu i odaberite željeni termin pregleda.

Potvrdite i Primite SMS Potvrdu:

Nakon popunjene forme, dobićete SMS poruku sa potvrdom termina i svim potrebnim detaljima o pregledu.

Cenovnik usluga

Naziv usluge Cena
Pregled psihijatra

4,500 RSD


*Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut. 

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu. 

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine. 

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Kod dr Miodraga Stankovića možete zakazati pozivom na broj 063/687-460 ili putem našeg sajta Stetoskop.info.

Više informacija

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Ustanove u Kojima Radi

Life Impuls

Varnava Neuro

S-Medic 018

Grad

Niš

Jezici

  • Srpski

  • Engleski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 668

  1. Poštovani,
    molim Vas da mi pomognete u rešavanju problema koji imam. Već duže vreme u kontaktu sa šefom, strankama, pa čak i nekim prijateljima odjednom mi se zacrvene obrazi, ne mogu normalno da vodim razgovor. I kada vidim da drugi ljudi to primete još više se zacrvenim. Verujte da mi je baš neprijatno, a često sam u takvim situacijama.
    Molim Vas da mi odgovorite šta treba da uradim.
    Hvala unapred na Vašem odgovoru.

    Odgovoreno: 13. 12. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      strah od crvenjenja u prisustvu drugih ljudi je deo socijalnih strahova, odnosno strahova od procene drugih ljudi pri čemu osoba generalno negativno procenjuje kako je drugi vide. Poznata je izraka da se samo tri stvari ne mogu sakriti siromaštvo, ljubav i kašalj. Dakle, crvenilo obraza ne spada u te tri kategorije. U Vašem slučaju ključni elementi su, dakle, STRAH (od procene drugih ljudi), prisustvo LJUDI (autoriteti imaju prednost), REAKCIJA (crvenjenje, trešenje ruku itd.) i IZBEGAVANJE (kontakta sa drugim ljudima ili skraćivanje kako bi se suzbio strah i sprečile reakcije). Upravo ova poslednja karika, izbegavanje, je ključna u održavanju i pojačavanju straha i reakcije (crvenjenja). Dakle kada imamo ove elemente, uz sagledavanje mehanizama učenja, ličnosti (obično se radi o osobama sklonim učenju strahova), kao i i stepena asertivnosti (samopotvrđujućeg ponašanja, koje se inače uči), može se planirati i strategija promene ponašanja i uverenje. U tom cilju, predlažem da se obratite terapeutu kognitivne psihoterapijske orijentacije, u Nišu ih ima prilično, u Beogradu preporučujem dr Blagoja Kuljića (sa Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj), a ako živite u inostranstvu takvi terapeuti se oznaavaju kao CBT (cognitive behavior therapist).
      Srdačno
  1. Poštovani dr,
    najpre želim da se zahvalim na odgovoru koji ste poslali, moram prizati da sam iznenadjena savetom, jer sam očekivala neodredjeni odgovor tipa - obratite se psihologu i slično. Vaš odgovor je vrlo zanimljiv, htela bih da saznam nešto više o metodi Stiva de Sazera, pa bih bila zahvalna da mi pošaljete neki link na tu temu ili naslov knjige. Razmišljala sam o tome kako mogla da pomognem sebi i shvatila da je ključna reč ODMAH (početi sa promenom). Problem je što ja sve planiram i na neki način sam perfekcionista, retko zadovoljna postignutim i strašno teško donosim odluke. U ovoj situaciji ne znam prosto odakle da počnem. Volela bih da više izlazim, a sa druge strane nemam s kim, a moram priznati i da se vrlo teško uklapam u nepoznata društva, uglavnom sam jako ćutljiva i povučena, nenametljiva. Smatram sebe nedovoljno zanimljivom i srdačnom osobom...prosto ne znam da čavrljam o običnim stvarima... To mi je u ovom trenutku najveća brana...
    Hvala još jednom i pozdrav!

    Odgovoreno: 12. 12. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana Dragana,
      očekivao sam da ćete svojim sledećim javljanjem napisati šta želite da nastavite da se dešava i koji je recept za promenu (a koji ste isprobali, međutim vi ste veoma korisno dopunili vaše prethodno pismo i nagovestili promenu. Na osnovu dva kratka pisma, kognitivisti bi mogli reći da je Vaša životna filosofija da "u životu SVE treba isplanirati i predvideti da se ne bi desile neprijatnosti". Ali kako isplanirati i predvideti o čemu će se čavrljati sa prijateljima i kuda će otići razgovor? Da li je onda životna filosofija ispravna ili zahteva i alternativnu? Možda "dobro je znati isplanirati i predvideti, ali nije moguće SVE, a pogotovo ne događaje u koje su uključeni i drugi ljudi". Ako svoju životnu filosofiju tako prihvatite, možda ćete onda mnogo češće biti zadovoljni postignutim jer su očekivanja od sebe i drugih mnogo skromnija i realnija imajući u vidu da je nemoguće istovremeno biti spontan i sve isplanirati i predvideti. Ipak, iako niste napisali šta želite da se nastavi da vam se dešava, računam da ovo što ste napisali je ono što želite da promenite i da bi nakon "čudesnog" jutra te osobine koje ste naveli trebale da nestanu. ODMAH. Stiv de Šazer bi vam reako da do sledećeg susreta učinite nešto drugačije, a da pratite i zapišete kada i kako ste uspeli da se suprodstavite nepoželjnim navikama. O njemu i njegovoj supruzi Inso Kim Berg možete tražiti po internetu, a ključne reči su (Solution Focused Brief Therapy, Steve de Shazer, Insoo Kim Berg).
      Srdačno
  1. Obraćam Vam se za savjet, jer stvarno nisam u mogućnosti da sama dođem do rešenja. Sa momkom sam 2.5god u vezi. Teška je i tvrodglava osoba, ali nije ni malo loš sam. Poslednji mj je puno nervozan, zatvorio se u sebe, po par dana mi se ne javlja, kaže da ga gušim, jer mu se javim dnevno kao i svakog dana. Onda kad se odljuti, nikada ne želi razgovarati o tome, i tada je grub, imamo sex i tada je nježan kasnije opet je bezobrazan. Imam osjećaj da mu previše smetam, ali ne znam zbog čega. Moja drugarica koja to posmatra sa strane mi je prestala govoriti da griješim - odustala je. Ne izlazi samnom nigdje, kada treba otići nedgje zajedno kao da ga ošamarim. Uopšte mu nije problem izderati se u društvu na mene, pa onda za 5 min sav je sladak. Svašta mi kaže pred drugovima. A ja sam tip - sačekaću da dodjemo kući, pa ću reći da mi smeta. Sramota me, svi vide da je grub. Stvarno u društvu ćutim, nikad se ne ubacujem u njegove razgovore, ok sam prema svim njegovim drugovima i sa njegovom porodicom. Previše sam mu popustila, kad god mu skrenem pažnju da patim, da me boli njegova grubost kaže mi - idi dalje ako ti ne valjam. I ja nikad ne odem iako ne znam zašto. Stalno je nešto ljut. Stvarno bi htjela mu pomoći i prići, ali ne znam kako. Ili da jednostavno odem. Ljubomoran je puno na sve, a ja čak ni ne izlazim nigdje, osim na fax.

    Odgovoreno: 11. 12. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Primećujem da ste u odnosu sa Vašim momkom nedosledni. Udovoljavete mu u svakom pogledu osim kada vam kaže da idete dalje iako neznate zašto ne odete. Želite mu pomoći, a imate utisak da mu smetate. I tako Vi ostajete zaljubljeni, zbunjeni i nedosledni u svojim postupcima, a on stalno ljut, osim kada imate seks ili nakon izdiranja. Možda trebate postati dosledni, i da ili prestanete da mu udovoljavate i pomažete njegovoj ljutnji ili da budite dosledni u udovoljavanju i poslušajte baš sve što Vam kaže (ali i ono što neznate zašto ne činite). Onda procenite kakve promene nastaju u Vašem odnosu.
  1. Poštovani,
    Imam 26 g. U zaostatku sam na medicini 4g. zbog psihijatrijskih bolesti. Tegobe su počele 2005.g kao insomnia ch. Zatim su dijagnoze bile F 32.3, F.60.3, intoxicatio polymedicamentosa acuta T42.1, Coma. To je bilo 2007.g. Nekako sam uspela da sve to prebrodim gotovo bez terapije, ili povremene terapije. Nesanica nikada nije prestajala. Trenutno imam osećaj straha da neću položiti ispit koji spremam, da neću završiti fak., osećaj stida zbog svega što mi se dogodilo i zbog toga spavam samo par sati dnevno. Imam visok prosek na fak., 9.00, treća sam godina, imam želju da to završim, ali se bojim da pijem lekove za nesanicu, jer utiču depresivno na CNS i smanjuju mi mogućnost pamćenja. Šta mi Vi savetujete?
    Unapred zahvalna.

    Odgovoreno: 11. 12. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      dijagnoza "hronična nesanica (insomnia chr.)" je bez polisomnografije (celonoćnog snimanja), a samo na osnovu podataka koje daje pacijent, sumnjiva kategorija, jer i pored ubeđenosti osobe da čitavu noć "nije oka sklopila" to ne biva potvrđeno i u laboratorijskim uslovima. Često je hronična noćna nesanica i praćena kompezatornim dnevnim "dremkama". Povrh svega, vi ste i budući lekar a sumnjičavost prema lekovima još više povećava nesigurnost onih koji od lekara očekuju sigurnost. Neki lekovi utiču na pamćenje neki ne, ali loš san u kontinuitetu to čini mnogo više. Izbor lekova zavisi od kliničke procene lekara. Međutim, ima osoba koje par sati spavaju, ali nemaju nikakve kognitivne smetnje (vi imate recimo dobar prosek) ili psihosomatske smetnje zbog nespavanja, koje i ne trebaju da piju lekove za spavanje samo zato što svi drugi spavaju 8 sati. Vaše dijagnoze uglavnom govore da se radilo o krizi koja je se iskomplikovala pokušajem da rešenje nađete ispijajući lekove u količini u kojoj vam ih nijedan lekar siguran sam nije preporučio. To dođe kao šetnja iz krajnosti u krajnost. Ukoliko ste uplovili u mirnije životne tokove (a atko izgleda po sadržaju vašeg psima), gde je prošlost samo ružno iskustvo koga se "stidite", vereujem da ste spremni i da se okrenete budućnosti u kojoj će i Vaše ponašanje biti umerenije kao i odluke koje donoste, pogotovo o Vašem zdravlju.
      Srdačno
  1. Poštovani,
    pre nekoliko meseci sam se zaposlila u osnovnoj školi i zatekla po meni, haotično stanje medju decom. Sva deca se, usled nedostatka sredstava i niskog stepena prosvećenosti, tretiraju kao da su ista iako medju njima ima dece sa niskim psihofizičkim razvojem zbog zapostavljenosti, dece koja ne znaju srpski jezik jer ga ne koriste kod kuće, itd. Izmedju ostalog, dva dečaka (dva brata) pokazuju izrazite znake ADHD-a, (za oca im se govori da je bio još gori od njih), a za šta svi tvrde da je nevaspitanje i priroda i da se tu ništa ne može. Deca su jednostavno hiperaktivna, impulsivna, svakog prekidaju a pažnju na nečemu zadržavaju najduže po 2 minuta. Sredina je zaostala (istočna Srbija), o ovom poremećaju se ništa ne zna i ne želi da se zna.
    Moje pitanje je - ako pokušam sa individualnim pristupom i alternativnim načinom učenja, šta je to što nikako ne smem da uradim sa njima i čime ću ih zauvek odbiti? Ne bih želela da situaciju učinim još gorom.
    Hvala unapred.

    Odgovoreno: 10. 12. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
      Poštovana,
      ono što ne smete da uradite je usko polje delovanja a podrazumeva ponašanja u vezi sa zanemarivanjem prava deteta ili fizičkog, emocionalnog i seksualnog zlostavljanja. Verujem da ni jednu od pomenutih pseudovaspitnih metoda niste ni nameravili da primenite. Ono o čemu biste morali da vodite računa je da stvorite timsku podršku stručnih organa škole koje će stati iza vas u slučaju da se strukturisanje rada sa decom ne dopadne nekom od roditelje (a pravilo je da se najviše bune oni koji najmanje ulažu, jer dodatni zahtevi prema tretmanu dece zahtevaju i promenu kućnog reda i pravila u porodičnom okruženju). Kod dece koja su zapostavljena, potreban je dodatni rad sa pedagogom i nastavnikom srpskog jezika. Deca koja pokazuju simptome poremećaja trebaju biti upućena lekaru (jer u suprotnom učestvujete u zanemarivanju njihovih prava na lečenje). Vi možete napraviti dobre prostorno iskustvene rasporede, odnosno da vodite računa koje dete će sedeti napred, koje bliže vama, balansu odličnih i "slabih" i da započnete sa postavljanjem jasnih pravila i granica u ponašanju koja ćete dosledno da sprovodite. Srdačan pozdrav i srećno

Prikazano 411-415 od ukupno 668 pitanja

Zakažite pregled kod Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

ZAKAZIVANJE 063/687-460